Огорчење поводом мучког убиства Оливера Ивановића додатно ми је појачано примитивизмом појединаца који су наводно ронећи сузе и палећи свеће за трагично страдалим Оливером заправо једва дочекали да крену у добро организовани напад на власт, брутално је оптуживши да је она организатор убиства. Чудне ли коинциденције, али сличне инсинуације смо одмах по објави вести да је Ивановић убијен могли да прочитамо и у приштинским медијима. Да не будем теоретичар завере, али свакако упада у око чињеница да су напади на власт кренули свом силином и бруталношћу готово истовремено и да је очито постојала добра координација какве се поруке кроз те оптужбе шаљу ка јавност.
Немам намеру да ову медијску акцију повезујем са самим чином убиства, али свакако је индикативно да је у обе акције Србија страна која ће бити окрњена, па самим тим није нелогично повезати да је обе акције извела иста рука. У чину самог убиства Србија се доводи у позицију да се удаљава од било какве помисли за решењем око Косова и Метохије, јер после овакве трагедије, о каквом решењу можемо уопште да говоримо? По питању медијске акције, поента је била бацити коску међу Србе да се поделе око тога да ли је власт евентуално организовала убиство њеног политичког противника, што код оних који је не подносе изазива додатни револт, спремајући их за обрачун у случају одређене политичке кризе када дође термин београдских избора.
ГДЕ СУ ПОЗИВИ НА ИНФОРМАТИВНИ РАЗГОВОР?
Такође, Србији се навлачи етикета државе у којој хара диктатура и којом руководе људи спремни да ликвидирају политичке противнике, што је свакако у западним очима нешто што се најхитније мора променити, па макар и на силу. Но, када смо код ове друге акције, посебно њихових извршилаца овде по Србији, махом са Твитера, поставља се питање где је затајила правна држава? Разумљиво је да подривање Србије долази од стране Шиптара. На неки начин, то им је и посао. Међутим, ови што пискарају тврдње по Твитеру да је власт организовала убиство Оливера Ивановића морали су да буду у најмању руку позвани на информативни разговор, а то се није догодило, што изазива додатно огорчење које нам говори да закон овде није исти за све.
Да се разумемо, у било којој држави на Западу уколико би неко јавно тврдио– а Твитер је место где јавно испољавате ваше ставове – да је власт извршилац одређеног убиства, истог момента надлежне службе би таквој особи закуцале на врата и одвеле га у најближу станицу да пружи своја сазнања о томе што је изнео. Узмимо за пример земљу за коју нам кажу да је извозник демократије, Сједињене Америчке Државе. Чик пробајте да напишете на некој од друштвених мрежа да је рецимо Доналд Трамп организатор нечијег убиства. У року од највише пола сата на врата би вам покуцао FBI и лагано вас позвао да кренете са њима, јер свакако сте драгоцен извор за решавање случаја. Ако би се испоставило да сте лагали, робија би вам била загарантована.
Србија у свом КЗ у члану 343. као инкриминисано кривично дело има „изазивање панике и нереда“ које јасно наглашава да онај ко изношењем или преношењем лажних вести или тврдњи изазове панику/теже нарушавање јавног реда/мира или осујети/значајно омете спровођење одлука и мера државних органа/организација које врше јавна овлашћења, казниће се новчаном казном или казном затвора до једне године. Тежи облик, који гарантује три године затвора, односи се на ситуацију у којој је ово кривично дело извршено путем средстава јавног информисања или сличних средстава на јавном скупу.
НЕОБИЧНА ДИКТАТУРА
Поптуно је нејасно зашто се на лица која су током целог дана – по објави вести о трагедији која се догодила у Косовској Митровици – објављивала да је власт организовала убиство није применио закон. У најмању руку, сва та лица су морала да буду позвана на информативни разговор да пруже потенцијална сазнања о евентуалној умешаности власти у убиство Оливера Ивановића, а ако та лица то не би могла да пруже, онда је морао да се примени овај члан и да се противх истих поднесе кривична пријава.
Нажалост, правна држава је затајила. Који су разлози, заиста не знам, али изгледа да је праг толеранције према многима у овој земљи изузетно висок. Отуда, Вучић испада једини диктатор на свету кога сваки дан обележевају да је диктатор, па чак и наручилац убистава својих политичких противника, а да онима који све то износе готово сваки дан нико не сме ни кривичну пријаву да напише. Толико о тој диктатури.
На крају, желим да изјавим најдубље саучешће породици Оливера Ивановића и да замолим Србе да се никада политички не обрачунавају на нечијој трагедији. Тако нешто раде само најгори и најпримитивнији бедници.
Владимир Ђукановић
Извор: ozbiljnaanalitika.rs
