Судећи по најавама, Америка би могла доживети најжешћи „морални“ ударац у лице, и то од доскорашњег савезника — Турске: Оптужбу да су извршили геноцид над Индијанцима.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да турски Парламент може усвојити резолуцију о геноциду над Индијанцима за време америчке колонизације, као одговор на усвајање резолуције америчког Сената о геноциду над Јерменима за време Османске империје.
Усвајање такве резолуције против велесиле која себи даје за право да војно интервенише под изговором спречавања хуманитарних катастрофа изгледа да би озбиљно нарушило „морални капитал“ САД, посебно што би је усвојио Парламент једне НАТО земље.
„Успутни“ геноцид над Индијанцима
Међутим, историчар Предраг Марковић каже за Спутњик да помор Јермена у Турској и Индијанаца у Америци нису исти случајеви, јер у случају Индијанаца није постојала геноцидна намера, док је у случају Јермена постојала лоша намера Отоманског царства према том народу.
„Над Индијанцима је обављен геноцид ’ан пасан‘ — без јасне намере да се неки народ уништи. То је била успутна последица колонизације белаца. Они кажу да је то успутна последица евакуације кроз пустињу, међутим, чињеница да ви пошаљете цео један народ на марш кроз пустињу и пустите дивља племена да муче, убијају и злостављају људе — то је ипак нека врста намере. Јер за геноцид је најбитнија намера државе. То је оно што разликује геноцид од обичног ратног злочина“, истиче Марковић.
Према његовим речима, последице које су доживели Индијанци од белих колонизатора у Америци су, ипак, другачија ствар, што потврђује и случај Хаваја, где су домороци страдали од белачких заразних болести које су крајем 19. века донели амерички досељеници.
Русија, као светли пример
Занимљиво је, додаје наш саговорник, да се Русија показала као изузетак од осталих великих империја, јер у случају Русије већина тих домородаца у Сибиру, на далеком северу и у централној Азији не само да су преживели, већ им је Русија створила институције као што су школство, аутономија и тако даље.
„Тако да, у том смислу, велике империје могу да се угледају чак и на царску Русију, а камоли на социјалистичку, која је фактички ни из чега правила институције за те домородачке народе којима је владала“, каже Марковић.
Турска реч — инат
Када је реч о размени „геноцидних резолуција“, саговорник Спутњика сматра да, чак иако се усвоји резолуција у турском Парламенту, то не би имало никакав међународни значај.
„То је, просто, један инат, да употребимо турску реч, и не би имао никаквих последица. Јер прво, ту је тај проблем што се 19. и 20. век разликују по концепцији људских права. У 19. веку она још није била тако изграђена, а јерменски геноцид се дешава већ у време када постоји концепт заштите људских права“, закључио је Марковић.
Сенат Конгреса САД усвојио је раније ове недеље резолуцију о потреби да се званично призна и памти геноцид над Јерменима.
Крајем 19. и почетком 20. века Османско царство вршило је редовне прогоне Јермена. Конкретно, 1915. године је, према подацима бројних историчара, убијено више од 1,5 милиона Јермена. Геноцид над јерменским народом у Османском царству признале су 23 државе, као и Европски парламент и Светски савет цркава.
Процењује се да је у време Колумбовог доласка на амерички континенту живело од десет до сто милиона Индијанаца. Данас их у САД има око 2,9 милиона.
Владимир Судар
