Главна мета отимања Косова и Метохије, поред важног геостратешкогположаја, је и велика вредност рудних налазишта. Истраживања о рудним богатствима на Космету, вршена од јула 2006. до децембра 2007. године, која су спровели стручњаци из Финске институције за геофизичка истраживања и Британске институције за геолошка истраживања, потврдила су ранија сазнања да тамо постоји огроман потенцијал у експлоатацији руда. Деценијска кампања против српског народа и државе добија пун смисао у стицању профита оних који су се највише залагали за бомбардовање и независност овог дела српске територије.
На око 1.000 милијарди америчких долара процењена је вредност налазишта седам стратешких руда на Kосову – олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора, али и ретких метала –индија, кадмија, германија, талија и галија. Та вредност еквивалентна је са око 100 годишњих расхода буџета Републике Србије. Наведене руде користе се у производњи стакла, керамике, лекова, челика, мотора, оружја, сијалица, пластике, фарби, као и у авионској, војној, нафтној, електричној и нуклеарној индустрији, дакле свега онога неоходног највећим светским економијама и војним силама.
Најзначајније место у рудном богатству КиМ заузима угаљ врсте лигнита, чије резерве износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету. У ужој Србији угља има за следећих 35 -50 година, а на Kосову га има за још пуних 16 векова. Такође, косовски лигнит је високог квалитета, а цена струје добијене од тог лигнита као горива је најнижа у региону и више него дупло мања од цене у осталом делу Србије.
У руднику “Трепча“, на локацијама Бело брдо, Црнац, Стари трг, Ајвалија и Ново брдо, има укупно око 34 милиона тона руде која садржи по 1,5 милиона тона олова и цинка, 3.000 тона сребра и чак и до 2.200 тона злата, а у ужој Србији се годишње произведе око 1 тоне злата.
У руднику „Гребник“ постоји око 1,7 милиона тона боксита, од чега се може произвести 425.000 тона алуминијума, и око 14 милиона тона руде фероникл, у којој има око 185.000 тона никла и 6.500 тона кобалта. Магнезита у “Стрезовци“и “Голешу“ има око 4,5 милиона тона, а он се користи у хемијској индустрији.
Значај наших природних, али и историјских, културних, духовних вредности и ресурса на Косову је такав да захтева упорност и истрајност у свим дешавањима са којима се суочавамо последњих деценија – уценама, ратовима, санкцијама, НАТО бомбардовањима, сатанизацијом српског народа у свету, а све због наших природних ресурса и профита. Према Резолуцији 1244 СБ УН Србији припадају сви природни ресурси на КиМ, а према ставу Русије, Израела, Кине, Шпаније, Грчке, Ватикана и многих других држава, Косово никада неће бити независна држава. Признавање Косова као цена прикључења Србије ЕУ није упоредива категорија, јер вредност онога што имамо на Косову, ЕУ не жели и не може да надокнади.
Горан Миленковић – Генерални секретар Српске лиге
Извор: srpskaliga.rs
