Тешко. О чему би њих двоје имали да разговарају? О шљокицама? О содомитима и осталим болештинама у Јелисејској палати на Међународни дан музике, прошле године? Да је Макрон пита како је испао на фотографијама са полуголим наркодилером са Мартиника кога страсно грли? Или да Макрон објасни третман Србије приликом обележавања стогодишњице краја Првог светског рата? Питање је да ли је Макрон икада лопту видео или играо фудбал, учествовао у дечачкој тучи или било шта слично. О оружју да не говоримо.
И, како би неко могао Милунки Савић, а да је не увреди, да представи Макрона? Шта је то? Ко је то? Шта га је уопште довело до положаја председничког кандидата? То, како и зашто је постао председник би, можда, била добра тема да је обради Лик Бесон и направи неки шоу, као Пети елемент, јер једино у таквим условима, Макрон има смисла. Иначе је један од практичних примера бесмислености неких људских живота.
Да ли ћемо данас и сутра, гледати оцвалог содомита, са женом-другом мамом-надзорником, како се пренемаже и поставља венац на гроб особе која би га врло презирала, да је којим случајем могуће да га види и чује. И прозбори по коју са тим.
ТО, Макрон, је данас стигло у Србију, дан након је доживело фијаско на прослави 230 година од пада Бастиље.
ТО има жељу да посети гроб Милунке Савић и ода јој почаст. У складу са ултра-либералном економском политиком, Макрон би мало да ‘штрпне’ од почасти, поклањајући се спрском ратнику, Милунки Савић, и да то, некако, ако може, пребаци у домен такозваних “женских права”.
ТО не зна да у српском језику родна политичка коректност нема никаквог смисла, зато што српски језик препознаје женски род као посебан облик глагола, именице, итд… То што ретардирани енглески језик то не препознаје, па мора да инсистира на женском је само један од недостатака енглеског језика, не српског. А, то што Французи, чији језик, такође, препознаје, женски род, пристају на енглески простаклук, то је само проблем Фрнацуза. Зашто би Србија и српски народ учествовали у неподопштинама између евроунијатских кланова? Зашто би Милунка Савић постала монета за поткусуривање онима који штрпкају по српској историји и традицији, не би ли пронашли неко тле за бесмислице о угроженим женским правима.
Најгоре су прошли обични људи – обични људи које је Бог казнио да се роде или живе у Сједињеним државама, Француској, Великој Биртанији, Холандији, Луксембургу, Белгији…. Обични људи у овим државама су били први покусни кунићи глобалистичке преваре, како би безрезервно подржавали било које насиље, рат, истребљење, које би спроводио западни војно-безбедносно-медијско-НВО апарат. Сада се глобалистички циркус се сели од државе до државе, поставља шатре или киднапује државни апарат, како би успоставио своје окупационе структуре.
Данас је један од кловнова глобалистичког циркуса пристигао у Београд и од те посете ништа добро не може да испадне. Иако је почела медијско балзамовање јавности, као, ‘Макрон је окренуо леђа Шиптарима’. Која леђа, чија леђа? Макрон је бескичмењак, како може да има леђа?
