Популарни глумац за Bilten.rs открива зашто га често гледамо у улози инспектора и како је успео да његов лик у филму “Кључ” који тренутно пуни биоскопе широм Србије изгледа тако аутентично.
Растко Јанковић је популарност стекао улогама у филмовима Лајање на звезде, Танго је тужна мисао која се плеше, Рођени сјутра, као и у ТВ серији Убице мог оца, а сада одушевљава публику улогом инспектора Филиповића у филму “Кључ”. Рођен је у Француској, поред српских, глумио је и у неколико француских филмова, а већи део живота провео је у иностранству где је радио са популарним глумцима попут Мајкл Медсена (Michael Мадсен) и Харви Кајтела (Harvey Кеител). Једно време, претежно током 90-тих, бавио се И музиком.
У филму Кључ поново играте полицајца, као и у Убицама мог оца и Сенкама над Балканом. Да ли је то случајност, Ваш афинитет и избор или Вас тако виде редитељи?
Рекао бих да је у питању случајност, с тим што је на то утицао и мој избор, то јест одлука да прихватим те улоге. Ипак, поменуте улоге су у суштини потпуно различите, као што је и период у којима се одвијају радње филмова.
Многи су приметили да сте лик инспектора Филиповића у Кључу одиграли веома природно. На чему сте заснивали свој лик?
Инспектор Филиповић је специфичан лик, а публика се не може преварити када себе дате у целости. Имао сам у досадашњој каријери прилику да радим са сјајним глумцима попут Мајкл Медсона (Michael Мадсен) и Харви Кајтела (Harvey Кеител) а сигурно да је искуство са њима допринело да на један другачији начин представим инспектора који није само на страни закона.
Филм бележи велики успех у биоскопима широм Србије. Шта, према Вашем мишљењу, привлачи публику да погледа овај филм?
Мислим да томе доприносе разни елементи. До сада није урађен филм са оваквом тематиком, веома добра глумачка екипа, узбудљив сценарио који доноси интригантну тему борбе за веома вредну Византијску реликвију – Константиново благо, заоставштину Деспота Стефана. Публику привлачи радња овог филма, јер је мало другачија, рекао бих по коментарима оних који су у биоскопу видели филм. Заслуга је свакако целе екипе на челу са редитељем Марком Сопићем и продуценткињом Миленијом Перишић. Свему доприноси и музика за филм коју је радио Никола Буровац, а музички печат филму је дао и бенд Неверне бебе кроз једну музичку нумеру, као и оркестар Радета Чокана кроз песму коју изводи певачица Ма Риа.
Да ли тренутно снимате још нешто што ћемо имати прилике ускоро да гледамо?
Недавно сам завршио снимање дечијег филма “Вук Бобице”, редитеља Сретена Јовановића и у току је снимање филма о Кнезу Михајлу у режији Милорада Милинковића, али не бих могао за сада више детаља да откријем.
Мало се зна о Вашем приваном животу, а многе Ваше обожаваоце, посебно даме, занимају те информације. Можете ли да поделите с нама неке детаље? Како изгледа Ваш живот када нисте испред камере, чему посвећујете своје слободно време?
О мом приватном животу врло ретко говорим, скоро никада, мада разумем да то интересује публику. Свима нам се живот променио у последње две године, више смо се окренули себи, поставили приоритете …Има периода када волим да се осамим, али то није често. Најбоље напуним батерије када побегнем викендом од градске гужве у природу, што се у последње време ретко дешава због обавеза и посла.