Улазимо у политички најнеизвеснију годину у овом веку и уколико се као друштво и као народ не будемо договорили око црвених линија националног интереса и достојанства, плашим се да ћемо доживети катастрофу од које ћемо тешко икада успети да се опоравимо, а опет уколико будемо одиграли мудро имамо шансу да доживимо велики преокрет на боље. Навешћу неколико кључних изазова који нас чекају у току године која је пред нама, као и правце у којима бих се ја кретао да сам у позицији власти.
- Измештање линије конфронтације са Блиског истока на Балкан
После повлачења САД из Сирије више је него јасно да су Русија и Турска ту извојевале победу, али од даљег развоја ситуација на Балкану видеће се да ли је та победа пирова. Увидевши да је пораз у Сирији близу САД и Велика Британија су одлучили да блокирају сваку могућност да Русија и Турска имају било какве слободне путеве ка Европи, а то значи да су одлучили да у потпуности затворе Балкан. Из тог разлога се убрзано ради на завршетку пројекта „Велика Албанија“ где је план да се преко НАТО интеграција у току 2019. повежу Албанија, Македонија, Црна Гора и тзв. Република Косово и да се све ове државе ставе под албанску доминацију и да буду отворени непријатељи Србије и главни антируски елемент на Балкану.
Оно што Србија може да уради је да још више ојача позицију војне неутралности за коју би требала да тражи и међународну потврду. Војна неутралност Србије треба да буде модел за Републику Српску која треба да се држи става да ће у погледу НАТО интеграција пратити Србију. На овај начин би се Србија и Република Српска макар формално заштитили од увлачења у сукоб великих, а суштински на унутрашњем плану све треба прилагодити таквом политичком балансирању које подразумева да увек и у сваком погледу Коридор 10 и река Дунав буду проходни и отворени за повезивање Блиског истока и Европе.
- Притисак око потписивања споразума са тзв. Републиком Косово
У току 2019. године на Србију ће се вршити до сада невиђени притисак да призна тзв. Републику Косово преко потписивања свеобухватног споразума. Делови тог притиска су формирање војске Косова, укидање граница према Албанији, као и увођење такси на робу произведену у Србији. Наставак притиска ће бити пренаглашавање снаге и утицаја криминалних структура међу Србима на Космету, а с тим у вези главна полуга ће бити нерешено убиство Оливера Ивановића. Такође, власт може очекивати отварање корупционашких афера, оптужбе за прање прљавог новца из иностранства, а није искључено да се преко међународних финасијских институција изврши удар на буџет Републике Србије чиме би се угрозила исплата пензија и плата у јаном сектору што би био увод у социјални бунт.
Без обзира на све то власт никако не сме потписати споразум са тзв. Републиком Косово јер без потписа Србије пројекат „Велике Албаније“ неће бити легално и легитимно завршен што ће нам као народу отворити врло јасну перспективу да у будућности Космет вратимо под пуни суверенитет. Такође, без потписа Србије сви они који не желе Балкан под пуном контролом Америке могу да у будућности прилагоде своју политику томе и да онда из својих интереса на сваки начин гледају да ојачају позиције Србије. Ту пре свега мислим на Русију, Кину, Турску и Немачку, четири врло моћне државе које имају велики интерес да саобраћајни и енергетски коридори несметано пролазе преко Балкана.
- Избори за Европски парламент
У мају месецу се одржавају историјски избори за Европски парламент. Према свим прогнозама након избора су све опције у игри па чак и то да састав нове Европске комисије бирају конзервативци и суверенисти. Како год да се избори заврше оно што је јасно је да људи профила Јункера, Хана и Могерини више никада неће имати било какву значајну улогу.
Имајући у виду да велики број Срба има право гласа на изборима по мом дубоком уверењу неопходно је са свих нивоа позвати наше људе да глас дају партијама попут Националног окупљања Марин Ле Пен, Лиге у Италији, АфД-а у Немачкој и Слободарске партије у Аустрији. Гласовима Срба је могуће допринети да суверенистичке и конзервативне снаге имају неколико посланика више у ЕП што би у игри малих разлика могло да буде од великог значаја.
- Изградња гасовода кроз Србију
Русија има велики интерес да до 2021. из њених извора у Европу дође преко 200 милијарди кубика гаса годишње и то мимо гасовода који иде кроз Украјину. Из тог разлога се гради Северни ток 2, а план је да се преко чворишта у Турској обезбеди снабдевање јужне и централне Европе. Један крак гасовода из Турске планиран је преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словачке, а план је да наша држава буде прва која ће изградити свој део овог крака гасовода. Кроз Србију ће капацитет бити око 11 милијарди кубика гаса годишње, а укупна инвестиција у гасовод ће бити око 1,2 милијарде евра. Са друге стране САД има други концепт и никако не гледа благонаклоно на изградњу директне везе између Балкана и Русије и стога се може очекивати свака врста опструкције овог пројекта.
Имајући у виду значај гасовода преко којег ће Србија обезбедити готово педесет година енергетске безбедности, као и могућности да промени концепт развоја привреде, нема никакве дилеме да се овај пројекат мора на сваки начин бранити. Главни изазов ће наравно бити политичка одбрана и стога ће непријатељи управо и правити политичке смицалице и кризе, а опет власт се показала као доста рањива на ту врсту изазова поготово јер у самом државном систему има јако велики број оних који су ту инсталирани од 2000. и који имају улогу да минирају овакве и сличне стратешке пројекте који су у колизији са НАТО интересом.
Све у свему, година великих искушења, а уједно и великих шанси је пред нама. Иако можда делује парадоксално, али иако смо као држава и као народ слабији него икада могућности да самостално утичемо на будући развој догађаја су нам већи него икада. Дакле, од нас јако пуно зависи и то не смемо да пропустимо.
Мирослав Паровић
