Свакодневно шетамо улицом која носи његово име али многи Батајничани не знају ко је заправо био мајор Зоран Радосављевић.
Дакле, Зоран Радосављевић је био официр и пилот ратног ваздухопловства Војске Србије.
Рођен је 26. фебруара 1965. године у Приштини. Његов отац, Светозар, био је војно лице при Југословенској народној армији. Због честих селидби захтеваних због професије његовог оца, Зоран је детињство провео широм бивше Југославије.
Основну школу је завршио у Београду. Затим се школовао у Ваздухопловној општој средњој војној школи „Маршал Тито“ у Мостару. Kасније је похађао Ваздухопловну војну академију у Пули и Задру.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Након разних усавршавања и преобука, уз напоран рад, Зоран Радосављевић 1992. године постаје један од најмлађих пилота у ескадрили Мигова 29 у историји југословенског ратног ваздухопловства. Своје лично усавршавање завршио је на последипломским студијама Саобраћајног факултета у Београду где је 1998. године магистрирао.
Kолеге су га увек изразито цениле због изузетне радне етике и поштовања униформе. Почетком НАТО бомбардовања Зоран је био лоциран у својој јединици, 127. ловачкој авијацијској ескадрили „Витезови“ која је била смештена на војном аеродрому „Батајница“.
Мајор Радосављевић се 26. марта 1999. године добровољно јавио да иде на борбени задатак. Упркос молбама његове мајке, са којом је причао пре овог кобног датума, упутио се у сусрету агресору. Његов МиГ-29 оборен је од стране вишеструко јачег противника близу Мајевице у Републици Српској. Сахрањен је у Београду.
Многи су заборавили величину његове одважности, али постоје и они који и даље славе његово дело. Узимајући у обзир да је Зоран био страствени једриличар и оснивач ЈK Поларис, не чуди чињеница да се годинама уназад одржава „Зокијева регата“. Поред тога, од године његове смрти се на Саобраћајном факултету у Београду додељује годишња награда за најбољег студента на Ваздушном саобраћају која носи његово име.
Овај велики човек и патриота нажалост није имао потомке и никада се није женио.
Један од истинских хероја модерне Србије живи у сећањима оних који су га познавали и оних који су чули о његовом подвигу. Време је да и нова поколења сазнају ко је храбро бранио српско небо крајем деведестих.