Горан Гавриловић: „ДА СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ“
Пратимо у јавности и на мрежама се често појављују гласови како би наша војска требало да се врати на Косово и Метохију, изађе на државне границе и слично. Све би то лепо било да је то уопште могуће. Хајде да видимо како ту стоје ствари.
Сведочимо да се данас у свету води један велики сукоб између једне Русије која је првенствено велика војна копнена сила и Украјине која је добила сву могућу и немогућу помоћ Запада. Да су Руси знали да ће данас, скоро две године касније ствари стајати овако сигуран сам да овим путем не би кренули. Једна Русија није могла да савлада Украјину и како ствари стоје тај сукоб ће се претворити у замрзнути сукоб који може бити опет активиран.
Али да видимо нешто ближе нашим мерама. Држава Израел, тврђава западне цивилизације и америчке стратегије у том делу света је испровоцирана нападом Хамаса (то је званично мишљење мада је то посебна тема о којој нећу сада) је ушла у северни део појаса Газе. Ангажовали су целу своју војску плус 300 000 резервиста, уз огромну помоћ Америке, све са носачи авиона паркираним близу обале сва друга логистичка подршка. Резултат?
Мислим да и они виде да су се као и Руси мало залетели, да се благо изразим. Неки кажу како је Азербејџан после 30 година успео да врати под своју контролу Горски Карабах па што не би могли ми? Истина али за тих 30 година Азербејџан је јачао и припремао се а Јерменија је слабила. Азербајџан је нафташка земља па је уложио десетине милијарди долара у војску и у лобирање да би дошао у ситуацију да нешто уради на том пољу. Али све то не би помогло Азербејџану да се нису створиле повољне околности међу силама које тамо диктирају односе, односно првенствено Русијом, а затим и Турском да се дозволи из пар скокова рушење друге јерменске државе и исељавање комплетног становништва. Да су на своју руку упали да то решавају могло би да им се деси не да се боре у Карабаху него да се бране у Бакуу. А хтели да признамо или не зна се која сила диктира ствари на нашим просторима. Осим тога у модернизацији азербејџанске војске је уложено доста милијарди долара и водиле су је две силе Турска и Израел које имају моћне војске.
Дакле можемо да закључимо да и најјаче војске света ако уђу у сукоб брзоплето могу да се суоче са великим проблемима и доведу чак у питање и свој опстанак. Да не не помињемо Америку и СССР и то како су прошли у Афганистану. А Србија није велика сила, већ мала држава са малом војском и једини начин да буде поражена је да буде увучена у неки сукоб. Наравно да ни једна земља па ни наша не треба да се одрекне дела своје територије, али то мора да се решава преговорима са великим силама и најважније, схватити шта је реално могуће а шта не у овом моменту.
Уколико се као Азербејџан тридесет година спремамо, јачамо војску и економију можда некада у будућности будемо и у прилици ако се односи сила према нама промене да вратимо Косово и Метохију у састав Србије. Нешто је до нас а нешто је и до односа снага међу силама и њиховом односу према нашем националном интересу. Уместо тога неодговорно хушкање на рат у моменту кад немамо јаке савезнике у свету и кад немамо јаку војску је врло опасно да не кажем самоубилачки.
Сетимо се деведесетих кад смо имали велике војне и полицијске јединице на КиМ па нисмо могли да га контролишемо јер је албанско становништво бојкотовало нашу државу и њене институције. Како би сада када наша војска није ни део оне коју смо имали могла да уђе у сукоб са Албанцима и НАТО снагама и да из тог сукоба изађе као победник.
Свако ко не схвата да је назови српска ствар на овим просторима повезана и да економијом и политиком можемо да добијемо више или мање, а да војним путем на своју руку, без договора са силама које овде диктирају односе можемо само да доживимо пораз, је у најмању руку или незналица или неодговоран. Ако није у питању нешто горе – провокатор који хушка Србе на сукоб како би у том сукобу Срби и Србија страдали. То би волели наши непријатељи. Тако да они који се представљају као велике патриоте и националисти могу неодговорном кампањом или политиком увући свој народ у још један погибељан сукоб и у још један изгубљен рат.