“Данас када ова улица званично добија име по српском хероју Благоју Јововићу симболично се завршава један тужан период у историји нашег народа. Период заблуда у коме су нам наметали осећај самокривице и стида од своје часне историје и убеђивали да је за трајни мир на Балкану неопходно да Србија буде слаба и понижена, без права на своју историју, а да да други буду јаки“, рекао је заменик градоначелника Београда Горан Весић приликом откривања табле са именом Улице Благоја Јововића у Земуну, а његово саопштење преносимо у целости.
– Одлука да Благоје Јововић добије улицу у Београду веома је узнемирила лажну српску елиту која деценијама терорише наш народ, намеће вредносне судове, живи од државних синекура. Њихов циљ је да Срби буду аморфна маса без права на историју, без права да славимо своје хероје, без права да славимо своје вредности. Зато њима смета Благоје Јововић, као што им већ смета Стефан Немања. Јер одакле Србији право да слави своје хероје? Политика те елите је оно што је радио Борис Тадић који се као председник Србије мало мало извињавао свакоме или оно што данас раде поједини српски политичари, опозициони, који причају да су носили цени флор. Пошто је та политика послата на ђубриште историје, пошто су Срби поносни и јаки, пошто наша економија напредује, пошто наш председник Александар Вучић има велики углед у међународној заједници сада су бесни и нервозни. И отуд напади на Благоја Јововића, њихове приче о томе како није смео да узме правду у своје руке, како је Павелић имао право да умре мирно у кревету. Какво зло је та лажна српска елита најбоље говори чињеница да је њима Павелић ближи од Јововића.
Овај данашњи чин има још једну симболику. Благоје Јововић је био равногорац који је осветио стотине хиљада Срба. Данас, овде међу нама има потомака и партизана али и четника. Сви смо уједињени у поштовању према Јововићу. Данашњи чин показује да можемо да превазиђемо и ту поделу и да сви заједно радимо за Србију.
Улица у којој се налазимо од данас се зове Улица Благоја Јововића, српског хероја који је 10. априла 1957. године у Буенос Ајресу смртно ранио усташког злочинца, поглавника усташке Независне Државе Хрватске Анту Павелића, од кога је злочинац Павелић две године касније преминуо.
Нисмо без разлога изабрали Земун, да баш у овој београдској општини Благоје Јововић добије своју улицу. Мало људи то зна, али управо је Главна улица у Земуну, за време Другог светског рата, носила име усташког злочинца Анта Павелића, Господска улица се звала Адолфа Хитлера док је читав читав Земун био у саставу тадашње НДХ.
Данашњим чином симболички сахрањујемо претензије зликовца Павелића, али и свих оних који мисле слично као он, да српски народ покоре, лише га његовог права на слободу, па и на сам живот.
Не можемо да не говоримо данас о томе како званични Загреб прославља етничко чишћење Срба из Хрватске у операцији Олуја која је изведена пре 25 година. У тој операцији протерано је у једном 250 хиљада Срба, њихове куће су спаљене, имовина опљачкана а скоро две хиљаде Срба је убијено. Жалосно је то рећи, али овом акцијом Хрватска је скоро завршила Павелићев пројекат по коме је трећину Срба требало побити, трећину протерати а трећину покрстити.
Зато се данас овим чином када одајемо почаст хероју који је смртно ранио Павелића сећамо наших трагично страдалих сународника у Олуји, али и шаљемо јасну поруку да никада више Србија неће немо посматрати док неко убија и протерује српски народ са територије где он вековима живи. Јер Србија је данас јака, политички, економски и војно захваљујући владавини Александра Вучића што је најбоља заштита за све Србе, ма где живели.
Наш народ каже: ко је много патио, много је и запамтио.
Српски херој Благоје Јововић смртно је ранио Анту Павелића, злоковца који је одговоран за смрт стотине хиљада Срба. Павелић је основао логоре Јасеновац, Стара Градишка, Ђаково, Госпић, Јадовно, Паг, Доња Градина у којима је убијено је систематски, по узору на озлоглашене логоре Аушвиц и Дахау, стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома. Не заборавимо никада да је недалеко од Загреба постојао логор Јастребарско специјализован за погром деце. Тако нешто никада пре није виђено у историји ратовања. Над масакрима које су тамо изводиле хрватске усташе над српском децом згражавали су се чак и нацистички официри у извештајима које су слали својим командама. Данас на уласку у Јастребарско стоји табла ”Град Јастребарско – пријатељ деце”. Ругају се и даље нашим жртвама.
Можда је то најбоље описао славни Јован Дучића, из песме Хорда. Ти стихови су сасвим прикладни да буду изречени на данашњи дан:
”Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице,
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје, а не за убице!”
Хвала ти Благоје Јововићу, што си осветио српске и све жртве усташког геноцида. Ти си доказ да се у српском народу увек рађају нови Обилићи и Принципи.
Град Београд и српски народ никада те неће заборавити!
