Пише: Иван Ивановић
Размишљајући како да започнем овај текст, нисам могао да се сетим ничег подобнијег осим реченице коју сам ставио и као наслов овог текста „Грађанин је свиња која жели да умре природном смрћу“ , која је иначе изјава покојног Драгоша Калајића. Да ли је аутентично његова или је и сам од некога копирао није ми познато, али она сасвим јасно и недвосмислено објашњава читаву идеологију „грађанске Србије“.
Владика Атанасије Јевтић дао је још дубљи допринос идеологији „грађанства “ у Срба, описујући је као „идеологију дебелог црева“, што би у преводу значило да су заступници либерализма и грађанства у Србији махом људи који су спремни на сваку врсту издаје зарад земаљских задовољстава и њихова идеологија се своди на пуњење дебелог црева.
Што више угодити себи по сваку цену и без обзира на последице. Плодови таквог размишљања су идентични садржини дебелог црева.
Јединке, које не брину за интерес и добробит заједнице већ искључиво за лични интерес су рак рана сваког народа, и махом су сви окупљени око идентичних идеја лажних слобода, мондијализма, другосрбијанства, либерализма…
У Србији са дефинисањем либерала отишли смо и један корак даље, и ову особену скупину љубитеља „грађанштине“, називамо „кругодвојкаши“, по чувеном трамвају са бројем 2, који непрекидно кружи центром Београда. Заправо, „кругодвојкаш“ представља погрдан назив за особе које се гаде и презиру било шта осим онога што је везано за њихове уске и личне интересе, и који мрзе сваки други део Београда, а камоли неки други део Србије.
Свака жртва зарад неке више идеје се исмева и изврће руглу, а нација, Црква, вера и традиција су им највећи непријатељи. Либерал се гади било чега што му може угрозити лични комодитет, и зато му није стран било какав вид издаје.
Грађанин не познаје било какав вид духовности, грађанин не познаје жртву, грађанин живи само за данас, и зато су му традиционалисти и националисти највећи непријатељи.
Они угрожавају основе његовог бивствовања, и то је заправо особеност људи који су кукавице и којима либерализам служи као маска.
Тако да не треба да нас чуди што је сваком „кругодвојкашу“ пречи Коста Кофи, од Косова, како рече Матија Бећковић, и који у оделима од пар хиљада евра парадирају на фенси хуманитарним вечерама јер су „страшно“ забринути за гладну децу у Африци, док хладнокрвно прескачу на тротоару комшију ратног војног инвалида који проси у поцепаној униформи.
Лажни морал, лажна политика, улизиштво, слугерањство су одувек биле одлике грађанштине, и то се није променило до данашњег дана.
Зато често чујемо од чланова политичких партија либерално и демократски оријентисаних да презиру Косовски бој и о њему подругљиво говоре, често причају о томе како су Срби једини народ који слави свој “пораз“, јер не схватају његову суштину.
Примитивизам, необразованост и похлепа су нешто што краси „либерале“, и мишљење да се све завршава земаљским животом од њих ствара људе који су спремни на све зарад тренутног угођаја и згртања што веће суме новца, тако да су спремни да издају и Цркву и отаџбину и народ, како би себе обезбедили зарад земаљских уживања.
Њихова девиза је “после мене потоп“ и зато се код њих тако лако види крајња бескрупулозност, недостатак љубави, себичлук, похлепа.
И управо то нас враћа на наслов овог текста да је „грађанин као свиња која жели да умре природном смрћу“, који је појединац без икакве људскости и трунке херојства у себи, који заваљен у фотељу у свом луксузном стану у “ кругу двојке“ преплашено чека своју смрт.
Извор: arandjelovacinfo.rs
