Како тече процес индоктринације младих људи укључених у рад НВО у Србији те зашто је Павле Цицварић најупечатљивији пример како се и за које потребе праве млади лидери??
Предизборна година која је, разумљиво, била у знаку страначких активности, избацила је на јавну површину неколицину младих људи који су уз снажну подршку прозападних медија стекли статус младих лидера. Могао би се стећи утисак да су квалитет и друге лидерске особине биле препорука за те позиције. Ипак, ствари стоје знатно другачије. Можда је најилустративнији пример Павла Цицварића, рођеног Ужичанина који је стао на чело протеста студената, и то против признавања београдских избора. Иако се на први поглед чини да је Цицварић својим талентом и харизмом успео да привуче пажњу медија и јавности, постоје наговештаји да је његов успон на политичкој сцени био подстакнут спољним факторима, али пре свега породичним везама.
Истраживањем финансијских токова и медијских покровитеља лако се разоткрива мрежа подршке коју чине невладине организације и медијске куће са седиштем на Западу. Према изворима блиским овим организацијама, Цицварић је учествовао у бројним програмима и радионицама финансираним од стране западних фондација. Тиме је не само стекао неопходне вештине и знања, већ и значајну мрежу контаката који су му омогућили брз успон у јавном животу Србије. Да ли је Павле прави одабир или не, то није толико важно. Реч је о младом човеку који је имао среће да се роди у породици чији је је породични бизнис управо НВО.
Наиме, родитељи младог лидера су Радован Цицварић, директор НВО „Ужички центар за права детета“ (https://ucpd.rs/), и његова мајка, др Јелена Жунић Цицварић, координатор пројеката НВО „Регионални ресурсни центар за Западну Србију“ (https://regioeurc.ucpd.rs/).
Док неки тврде да је оваква подршка легитимна и неопходна за развој младих лидера у земљама у транзицији, други постављају питање независности и аутономије тих лидера. У светлу ових открића, провејавају сумње у праву природу Цицварићевог активизма и намере његових покровитеља. Да ли је он заиста глас студената и младих који се боре за правду и демократију, или је пак инструмент у рукама страних интереса који имају своје агенде?
Истраживањем ћемо покушати да расветлимо ова питања и пружимо дубљи увид у сложене односе између младих лидера и њихових покровитеља, као и утицаја таквих веза на политички живот у Србији.
Пројекти и програми које прозападне НВО спроводе у Србији често укључују обуке и радионице за младе лидере, на којима се промовишу западне вредности и модели политичког активизма. Учесници ових програма не само да стичу вештине и знања, већ успостављају и важне контакте који им касније помажу у политичком и јавном животу.
Иако и даље постоје они који верују да оваква подршка доприноси развоју демократског друштва и промоцији грађанских права, већинска Србија заступа друго становиште- њој су итекако јасне и видљиве негативне последице. Примери из прошлости, попут догађаја у Украјини током 2014. године,а затим у Грузији и следствено у свакој земљи „у прогресу“ где колективни запад ради на „унапређењу демократије и људских права“, показују да овакве активности могу довести до политичке нестабилности и озбиљних друштвених потреса.
Догађаји из децембра прошле године у Србији, када су протести добили размере које су подсећале на украјински Мајдан, додатно су подгрејали ове сумње. Многи аналитичари тврде да су протести били дириговани и координисани од стране организација које имају седиште на Западу и да им је крајњи циљ био изазивање дестабилизације у земљи.
Ужички центар за права детета: Платформа за индоктринацију или унапређење дечјих права?
Ужички центар за права детета (УЦПД), основан 1998. године има мисију да унапређује положај деце у Србији кроз заштиту и промоцију њихових права. Ова организација спроводи разне пројекте и иницијативе у области образовања и социјалне заштите, сарађујући са домаћим и међународним партнерима.
Међутим, испод површине хуманитарних активности и едукативних пројеката, постоје наговештаји о улози УЦПД у индоктринацији младих људи за потребе западних интереса. Примери као што је Павле Цицварић указују на подмукле методе коришћења оваквих организација за потребе стварања нове генерације која нема осећај националне припадности.
Док „УЦПД“ формално делује као организација за унапређење дечјих права, постоје индикације да њихови програми и активности могу имати дубље, потенцијално манипулативне циљеве. Подршка младима и њихово укључивање у западне структуре и мреже могу довести до стварања генерације која више поштује туђе него своје, спремна да се у сваком тренутку окрене против интереса своје земље а у корист страних интереса.
Уколико се ове тврдње потврде, а ми већ видимо њихов резултат у пракси, потребно је преиспитати улогу и деловање невладиних организација у Србији и њихов утицај на младе генерације, а самим тим и политичку стабилност земље.
Биографија Радована Цицварића и његов политички активизам
Радован Цицварић, оснивач Ужичког центра за права детета (УЦПД), дугогодишњи је активиста у области људских права и утицајна личност у невладином сектору у Србији. Његов рад у УЦПД, основан 1998. године, имао је за циљ унапређење положаја деце кроз промоцију и заштиту њихових права. УЦПД је постао препознатљив по различитим пројектима усмереним на едукацију и оснаживање младих, често уз подршку међународних организација и фондација.
Цицварић је био активно укључен у политички живот Србије, нарочито у периоду деведесетих и двехиљадитих година. Богата политичка каријера обухвата чланство у неколико политичких странака, међу којима су Демократска странка (ДС) и Либерално-демократска партија (ЛДП). Током политичког деловања, залагао се за реформе и евроинтеграције, што је често било усклађено са циљевима организација које је водио. Својевремено био је и кандидат за градоначелника Ужица испред партије Чедомира Јовановића.
Ипак НВО сектор се показао уноснијим од директне политике, судећи бар по приходима које је протекле, изборне године, имало ово удружење. Према подацима из АПР НВО „Ужички центар за права детета“ остварио је профит од нешто више од шест милиона динара, што не би требало да чуди, будући да се на челу центра за прерасподелу средстава налази супруга Радована Цицварића, Јелена Жунић Цицварић.
Година 2022:
- Укупни приходи: 18.717.000 динара
- Укупни расходи: 18.649.000 динара
- Профит: 18.717.000 – 18.649.000 = 68.000 динара
Година 2023:
- Укупни приходи: 16.002.000 динара
- Укупни расходи: 9.025.000 динара
- Профит: 16.002.000 – 9.025.000 = 6.977.000 динара
Према томе, профит за 2022. годину је 68.000 динара, а за 2023. годину је 6.977.000 динара.
Регионални ЕУ ресурс центар за цивилно друштво у Србији
У склопу „Ужичког центра за права детета“ делује и „Регионални ЕУ ресурс центар за цивилно друштво у Србији,“ којим руководи мајка Павла Цицварића и супруга Радована Цицварића. Центар функционише као кључни канал за прерасподелу средстава Европске уније, и има улогу неке врсте цивилне полиције ЕУ. Средства се додељују само онима који активно раде на подизању свести о европским вредностима, често науштрб националних интереса и српске традиције. Кроз обуке, радионице и финансијску подршку, центар подржава локалне НВО које су усмерене ка промоцији демократских вредности и људских права. Оваква улога центра додатно упозорава на утицај и контролу које стране организације могу имати на локалну политику и друштвене токове.
Будући да „Регионални ЕУ ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ не постоји као засебно удружење, а сарадње од стране поменутих организација није било изузев у виду одговора на мејл где се упућује на портале, где тражених података нема, и на АПР, можемо само претпоставити како теку прерасподеле средстава. Нејасна структура и недостатак транспарентности додатно подгревају сумње у праву природу и сврху оваквих организација и њихових активности у Србији.
Могући утицај западних донатора на политичке активности Цицварића и других активиста
Након избора, политичари које подржавају Цицварићи често су одлазили у ЕУ, тражећи директну западну интервенцију у политичкој ситуацији у Србији. Такав чин представља мешање у суверенитет Србије, али је заправо покушај опозиције да отвори врата западним структурама у унутрашњој политици Србије. На пример, након последњих избора, српска опозиција је поздравила резолуцију Европског парламента која позива на независну међународну истрагу изборних неправилности и прети обуставом финансирања Србији ако не примени кључне изборне препоруке (POLITICO) (Euronews). Овај потез је јасан пример како западни донатори могу утицати на политичке активности, користећи финансијску подршку и институционалне мреже за промовисање својих интереса на рачун националног суверенитета.
Примери сличних патерна финансирања других НВО у Србији
Поред „Ужичког центра за права детета,“ постоје и други примери невладиних организација у Србији које примају значајна средства од западних донатора, што може утицати на њихове активности и усмерење. Пример је „Београдска отворена школа“ (БОШ).
Београдска отворена школа (БОШ) је непрофитна образовна организација основана 1993. године која доприноси развоју друштва кроз додатно образовање и обуку агената друштвених промена, као и кроз истраживање и развој јавних политика (Насловна | Београдска отворена школа) (Википедија). Организација добија значајна средства од међународних донатора, укључујући USAID и Фондацију за отворено друштво, за спровођење пројеката који промовишу демократске вредности, заштиту животне средине и друге теме релевантне за ЕУ интеграције (USAID) (Насловна | Београдска отворена школа).
Јелена Јеринић, чланица Управног одбора БОШ-а, професорка на Универзитету у Београду, и носилац листе испред коалиције зелено левог фронта „Бирамо нови Београд,“ један је од истакнутих чланова организације. Њена улога укључује рад на пројектима јавних политика и законодавства, а била је део политичких активности које су укључивале захтеве за директно интервенисање ЕУ у политичке процесе у Србији. (Насловна | Београдска отворена школа)
Добрица Веселиновић, кандидат коалиције „Бирамо нови Београд,“ такође је био део делегације која је тражила да се Србији уведу санкције и ускрате ЕУ фондови уколико Србија не дозволи реформе у гласачком систему које би утицале на политички суверенитет земље. Ови примери илуструју како западни донатори могу утицати на политичке активности кроз финансирање НВО и пројекте, што доводи до подривања националног суверенитета у корист страних интереса.
Овај образац финансирања и политичког деловања показује како невладине организације могу постати инструменти за промоцију страних агенди, што може имати далекосежне последице по домаће политичке и друштвене структуре.
Веза између Београдске отворене школе и Ужичког центра за права детета
Београдска отворена школа (БОШ) и Ужички центар за права детета (УЦПД) представљају два значајна актера у области невладиног сектора у Србији, оба са сличним моделима финансирања и деловања. Обе организације деле заједничке карактеристике у смислу начина на који се финансирају и својих активности које су усмерене ка промоцији демократских вредности и људских права, уз подршку западних донатора, и обе су део НВО „Кровна организација младих Србије“ (https://koms.rs/pocetna/).
Финансирање и подршка од стране западних донатора
Обе организације примају значајна средства од међународних донатора, укључујући институције попут USAID-а, Фонда за отворено друштво, и разних програма Европске уније. Ова финансијска подршка им омогућава да спроводе различите пројекте усмерене ка унапређењу људских права, демократских процеса и заштите животне средине(Насловна | Београдска отворена школа) (USAID).
И БОШ и УЦПД се баве образовањем, обукама и истраживањем јавних политика. Такође, организују радионице, обуке и пројекте који имају за циљ јачање капацитета локалних невладиних организација и промоцију европских вредности. На пример, БОШ је познат по својим програмима за студенте и младе професионалце, док УЦПД ради на пројектима за права детета и заштиту од насиља у школама(Wikipedia) (Насловна | Беогреадска отворена школа).
Involvement of prominent individuals
У деловање обе организације укључени су истакнути појединци, активни и у политичком животу Србије. Јелена Јеринић из БОШ-а је истакнута професорка и политички активиста, али ту су и бројни други сада активни политичари и друштвено политички активисти који су прошли кроз ову школу и својеврстан програм преумљења идеала и односа према сопственој држави. У УЦПД деловање Цицварића и њихове породице има значајан политички утицај. Ове организације често подржавају политичаре и активисте који се залажу за западне вредности и реформе у Србији, што је посебно видљиво у њиховим настојањима да привуку пажњу и мотивишу међународну заједницу да интервенише у унутрашње политичке процесе (Насловна | Београдска отворена школа).
Примери политичких активности
Након избора, политичари које подржавају ове организације често се обраћају ЕУ са захтевом за директну интервенцију у политичкој ситуацији у Србији. Ови захтеви за интервенцију често се односе на критику изборних процеса и позивање на санкције и мере против Србије ако се одређене реформе не спроведу. Такве активности показују како ове НВО могу утицати на политичку климу у Србији, користећи међународне мреже и финансијску подршку за промовисање својих циљева (POLITICO) (N1) (USAID).
Индоктринација омладине
Будући да обе организације раде са младима и баве се образовањем, имају одрешене руке у њиховој индоктринацији. Ово је највећи проблем јер млади који пролазе кроз њихове програме често усвајају вредности и ставове који су у складу са интересима западних донатора, а не нужно у складу са националним интересима и традиционалним вредностима Србије. Овакав приступ омогућава овим организацијама да дугорочно обликују друштвену и политичку сцену у Србији, усмеравајући је ка интеграцијама и вредностима које промовишу њихови западни финансијери.
БОШ и УЦПД представљају примере како невладине организације у Србији могу функционисати као алати за промоцију страних агенди, што може утицати на политичке и друштвене токове у земљи. Њихова међусобна повезаност и сличности у деловању указују на шире трендове у невладином сектору, где западна финансијска подршка игра кључну улогу у обликовању активности и усмерења ових организација.
Могуће последице за будуће политичке активности и стабилност у земљи
Утицај западних донатора на НВО у Србији може имати значајне последице за политичку стабилност и будуће политичке активности у земљи. Финансирање од стране страних влада и међународних организација може довести до промене у приоритетима и ставовима локалних НВО, које могу почети да делују у складу са интересима својих донатора, а не са интересима локалне заједнице. Ово може створити тензије и поделе у друштву, посебно када се финансирана НВО баве осетљивим и контроверзним темама као што су политичке реформе, изборни процеси и људска права.