Последњи догађаји у Немачкој, Француској и Великој Британији показују да су темељи владавине велике европске тројке озбиљно уздрмани.
Kако пише Спутњик, Европу “тресу”протести „жутих прслука“, који већ више од два месеца задају главобоље влади у Паризу, одлука Ангеле Меркел да се повуче са места шефице ЦДУ и Брегзит који је влада Терезе Меј постигла са ЕУ, а који је у уторак одбачен у британском парламенту.
Kоментаришући чињеницу да последњи догађаји у овим земљама указују на то да су темељи владавине трију најјачих лидера Европе — Меркелове, Мејове и Макрона — озбиљно уздрмани, Милан Игрутиновић са Института за европске студије каже да је то тренд који је почео још пре неколико година, а да је Брегзит био један од првих шокова.
“Једну од његових последица гледамо управо сада, две и по године касније, и то без јасних назнака како ће се све ово коначно завршити. Теоријски, Британија можда и остане у ЕУ. За то постоје неке шансе, мада не велике, али правна опција за то постоји, и такав се преокрет може десити”, оцењује Игрутиновић.
У изазове на које владајуће структуре у ЕУ нису адекватно одговориле Игрутиновић убраја и мигрантску кризу, али и унутрашње европске миграције, где су се, како наводи, људи пресељавали у Западну Европу, па и Британију, мењали своја радна места, док су економије мењале своје облике, индустријска база се све више губила, а прелазило се на услужну економију.
Kако додаје, у Немачкој је нешто стабилнија ситуација јер још нема фактичких последица свега тога, али свакако је перцепција да је потрес који се тамо дешава мало спорији, али дуготрајни него што је то био случај у Француској или у Италији прошле године на изборима.
Британија је, указује Игрутиновић, донекле специфична.
“Чини се да је Брегзит пуцањ у ногу, ако ништа друго због тога што гледамо слом једног устаљеног политичког система, слом лојалности на крају крајева, јер је преко сто посланика Kонзервативне партије гласало против своје премијерке, односно њеног плана који је са ЕУ преговарала више од годину дана”, каже Игрутиновић, уз оцену да је то заиста историјски догађај јер се такав пораз владе на гласању у парламенту Британије није десило у последњих стотину година.
С друге стране, како додаје, страх британских конзервативаца од тога да владу убудуће води лидер опозиционе Лабуристичке партије Џереми Kорбин јачи је од отпора који имају према Терези Меј, што јој је осигурало њихову подршку када је реч о изгласавању неповерења влади.
На питање да ли ће се неприлике које су снашле лидере Француске, Немачке и Британије одразити на “крвну слику Европе” али и наредне изборе за Европски парламент, Игрутиновић каже да можемо очекивати слабљење три досад главне групације — народних партија (ЕПП), Партије европских социјалиста и либералне групације.
“Те групације су практично биле стубови европског поретка и ће то вероватно остати и у овом изборном циклусу, али ће бити релативно ослабљене и са мање посланика него досад. Биће занимљиво видети како ће се поставити и да ли ће се прегруписати различите и разнородне десне групације широм Европе”, сматра Игрутиновић.
Очекивање је, како наводи, да ће ствари остати сличне овима данас, са нешто слабијом позицијом центра, левог и десног, као и либералне групације којој припада Емануел Макрон.
