Вечерњи лист пише како је Хрватска у 2015. на војску трошила око 555 милиона евра, а Србија 459, као и да је Београд претекао Загреб већ 2017. када је Хрватска трошила 591 милион, а Србија 559 милиона евра.
И онда се у 2018. догађа потпуни преокрет, Хрватска почиње убрзано заостајати за Србијом у односу на војне трошкове, хрватски је, војни буџет те године био 587 милиона евра, док је Србија за војску издвојила чак 725 милиона евра.
Такав тренд настављен је и током 2019. године када су Хрвати за војску издвојили 647, а Србија 877 милиона евра.
Ови подаци, упозоравају војни експерти из „лијепе њихове“ доказују колико је Србија супериорнија у односу на Хрватску. Они се надају да би набавком ескадриле борбених авиона и још једном квалитетнијом, а планираном набавком, 60-так америчких оклопљених возила „Брадли“ које би им САД донирале, колико-толико могли да парирају Србији.
Вечерњак пише како службена Хрватска нерадо коментарише јачање Војске Србије, као и да бежи од неугодних питања како је могуће да су Срби набавили МиГ-29 и ПВО систем „Панцир-С1“ из Русије, француске „Мистрале“, али и да тамошњи експерти упорно инсистирају да јачање Србије никако не сме проћи без паљења лампица за узбуну у систему националне безбедности РХ.
Проф. др. Влатко Цвртила, стручњак за безбедносно-обавештајна питања и декан универзитета „Верн“, саветује Загреб да се не „пали“ због јачања војске Србије. Сматра да прво треба видети структуру потрошеног новца, јер добар део, по њему, иде за плате и остале трошкове војног особља.
Без обзира на то постаје ли Србија војна сила или не, Цвртила се слаже да Хрватска мора прионути на набавку борбене ескадриле, али и одговарајућег противавионског система.
Војни стручњаци саветују Загреб да примени српски модел јачања војске. Они тврде да, када се појави потреба за брзим војним набавака, од француских „Мистрала“, до модернизације МиГ-ова 29, министарству одбране Србије у помоћ“ускачу“ и друга министарства и пребацују им неопходна средства.
