Када су се борбе распламсале, војвода Вук је имао задатак да затвори линију дугу чак 160 километара (Грделица–Врање–Бујановац). Губици су били жестоки, па тако извештај наводи да је у 3. чети од 60 војника преживело само 8. Одред је у тим борбама потпуно преполовљен, али о његовом јунаштву и Вуковим командним способностима најбоље говори чињеница да у извештају пише „и у тим условима војвода Вук потпуно је разбио коњицу 11. немачке армије.“
Један од војника Добровољачког батаљона сећа се да је Вук, током повлачења кроз Албанију, наредио да се цело арбанашко село попали. Старији по чину, пуковник Милован Плазина, обратио му се са речима:
„Господине Поповићу, видите ли где се ми налазимо“, у нади да ће га одговорити од идеје, али је добио одговор, који можда и најбоље описује карактер и одлучност нашег јунака: „Не питам вас!“
Касније се испоставило да је група Албанаца из села пуцала на Вукову извидницу. Неколико младића је рањено, тројицу су убили и опљачкали. Њихова тела била су потпуно нага и смрзнута, а удови су им били одсечени и стављени у уста. Због овог, Вук се одлучио на одмазду, која је брутално извршена.
Текст је из књиге: Ратници Црне руке
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
