Бесмртни јунак чегарски, Стеван Синђелић, родио се у Ресави, у селу Војска близу Мораве, а његово јуначко дело остаће упамћено.
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војсци, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић. Пре устанка служио је код чувеног ресавског кнеза Петра, кога су дахије пред почетак устанка посекле. Још пре него што ће подићи устанак, Kарађорђе је прелазио преко Велике Мораве и састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је Синђелић почео да прикупља народ ресавског краја за устанак.
Чим је објављен устанак у Орашцу, Kарађорђе је о томе обавестио Стевана Синђелића. А ово је чињеница која би могла да укаже колико је заправо Стеван Синђелић имао учешћа у Првом српском устанку.
Међутим, оно по чему је Стеван Синђелић највише познат свакако је његова борба за ослобођење Србије, која је била под влашћу Турака и један храбар гест који је учинио.
Наиме, Битка на Чегру је Синђелићева последња битка и уједно најупечатљивија. После повачења Петра Добрњца и Хајдук Вељка, Турци су искористили моменат и кренули на српску војску на Чегру.
Неколико пута је турска војска јуришала на храбре српске јунаке и исто толико пута Стеван Синђелић је са својом војском бранио положаје.
Борба је почела 19. маја ( 31.маја по новом календару) 1809. године, у јутарњим часовима.
Српска војска је трпела огромне губитке, док је турској војсци надолазила нова војна снага.
Kад је Стеван Синђелић видео да не може Турке истерати из шанца, да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив Турцима у руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој.