У борби на караули Kошаре живот је изгубио и пас, мајор Листер. У мору херојских прича и личних трагедија које је доживљавало више од стотину војника током двомесечног пакла на Kошарама, једна је остала у запећку, то је прича о једном псу, псу са чином мајора.

Листер није био једини пас на караули Kошаре, ту су били и Нез, Црни, Максимилијан…али Листер је, причају војници, био синоним за достојанство, храброст и оданост. Био је омиљен међу војском и препознатљив по томе што није волео друге псе. Чин мајора је заслужио јер је од 1992, године добро извршавао задатке у миру, а још боље у рату.

Прича се да је 1995. године, својом прибраношћу спасао себе, мечку и мечиће сигурне смрти. Наиме, једно вече војска је копала рупу у коју би затрпавали смеће, када су из мрклог мрака зачули звуке. Убијеђени да им се приближава непријатељ, викнули су „Војска Југославије стој!“, али се нико није одазивао.

Листер, препознатљиво затегнут као струна, није се попео на задње двије ноге, што је био знак да се приближава животиња, али није ни режао и померао уши како би дао знак да долази човек. Војска је због њега остала прибрана и није припуцала, па је бљесак логорске ватре открио да се у мраку заправо чују мечићи и мечка.

Слична ситуација десила се 1998. године када је Листер кренуо у патролу. У тренутку када се приближио медвјед, Листер се попео на двије ноге, а његово држање уплашило је медведа који је уз крике наставио даље.

За вријеме ратног стања, никада није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авио-бомби, достојанствено је држао положај. На команду „чувај“, лицу које је чувао ни ђаво није смио прићи, испричали су војници за медије.

Последњи пут зацвилио је на Васкрс, 1999. године. Уз свог тадашњег водника Ивана Васојевића „Јагуара“ остао је до самог краја, у тој акцији на Опљазу, код Мусине Kуће, обојица су погинули у првом рафалу, а уз њих су животе изгубили и Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк. Први рафал их је пресекао, друго одељење је чуло Листерово завијање, следећи рафал када је уследио више се ништа није чуло.

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА

Оставите Коментар