Зоран Перовић (1979), сиромашни земљорадник из Остре под Буковиком дочекао је данас најсрећнији Божић у свом тешком веку. Добио је нову кућу, саграђену прилозима града Чачка и привредника Србије, пролетос је дошао и до новог трактора и не мора више да страхује хоће ли му се стара брвнара преврнути нити да своје њиве обрађује голим шакама.
„Ја сам најсрећнији човек на свету данас“, казао је Зоран примајући кључ новог дома из руку Чачанског градоначелника Милуна Тодоровића.
А овај му је пожелео све најбоље у животу и поручио:
„Данас на најсветији православни празник у име града и привредника наше отаџбине, предајем кључеве новог дома јунаку са Кошара. Ово је само мало уздарје за оно што је он дао Србији и желим му да се што пре, још боље скући и убрзо ожени“.
Нова кућа Перовића, иначе, саграђена је уз трошак од четири милиона динара и укњижена по свим правилима.
Све до недавног прилога у емисији Гвоздена Николића „Нећете Веровати“, скоро да нико није знао у каквој оскудици живе ови људи на планинској коси. Зоран и његова два брата и њихови остарели родитељи без динара прихода и само су јунак са Кошара и један његов брат били способни да иду у надницу да зараде кору хлеба.
Зоран је умео да из Чачка на леђима донесе два џака сточне хране јер није имао за аутобуску карту. А његова војна повест је драма за себе.
Напад Натоа на нашу отаџбину, затекао га је као војника у Призрену одакле је отишао на Албанску границу да брани прву тачку Србије. Ту је тешко рањен у бомбардовању и два дана је провео у коми и Пољској болници где је дочекао крај агресије и у родно село се вратио са 17 копчи на глави и наставио да се бори за опстанак по принципу дани команде.
Данас је ево, најсрећнији човек на свету. Дочекао је трубаче из Коштунића и тренутак да заигра коло и пред његовим прагом, испред куће коју је даривала, поред осталих и фирма „Еко кућа“ из Мрчајеваца, власништво београђанина Богдана Пајића.
