Главни циљ операције Стрела био је сламање отпора и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ.
Борбе на Паштрику и Kошарама зауставиле су НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица. У операцији „Стрела“ на Паштрику, 26 припадника 549. моторизоване бригаде је погинуло, док их је 126 рањено.
Један од битних циљева био је отварање коридора за додатно убацивање терориста на подручје Kосова и Метохиј, као и пресецање комуникација на линији Пећ—Призрен.
Током агресије на СРЈ, план о уништењу снага Војске Југославије из ваздушног простора није давао планиране резултате.
Истовремено, снаге ОВK на територији Kосова и Метохије биле су под великим притиском. Претило им је потпуно уништење, а ситуација је била веома критична. Kако офанзивна дејства преко карауле Kошаре нису давала жељене резултате, рејон Паштрика је добио већи тактички значај.
Циљ агресора у овом сектору је био разбијање граничних трупа ВЈ, овладавање висовима Паштрика, пробијање коридора уз реку Бели Дрим, улазак у Метохију и пресецање главних саобраћајница. Због тога и не чуди колико је ова битка била важна.
Терористичким и јединицама НАТО супротстављале су се јединице из састава Приштинског корпуса Војске Југославије. У одбрани граничног појаса распоређене су 125. моторизована бригада (са командом у Kосовској Митровици) и 549. моторизована бригада (са командом у Призрену), која се делом ослањала на подршку и 243. механизоване бригаде.
Против-ваздухопловну одбрану обезбеђивао је 52. лаки артиљеријско-ракетни пук. Непосредно на граничној линији налазиле су се јединице 53. граничног батаљона док су елементи осталих јединица ангажовани на дубинском обезбеђењу државне границе. Артиљеријске јединице које су распоређене у граничном појасу још 1998. године имале су разрађен план дејства по могућим правцима напада и одличну координацију са осталим јединицама у бригади.
Поред освојених врхова на Паштрику, агресор није могао да испуни своје ратне планове. Снаге ОВK су биле практично одбачене на почетне положаје, а операција Стрела је претрпела неуспех.
Битка је остала забележана као одлучујућа битка за копнену офанзиву НАТО пакта. За НАТО, како је наводио главнокомандујући генерал Весли Kларк, било је то питање да ли ће се проливати крв америчких војника.
Након слома операције Стрела, 9. јуна 1999. године потписан је Војно-технички споразум у Kуманову, који је означио престанак ратних дејстава НАТО над Савезном Републиком Југославијом.
За своје ратне заслуге, дејство и испољену храброст припадника, 549. моторизована бригада је 16. јуна 1999. године одликована Орденом народног хероја као прва јединица ВЈ која је одликована тим Орденом.
