Битка на планини Паштрик која је била одлучујућа у последњим данима рата, када се наша отаџбина бранила на Косову и Метохији од терористичке УЧК и која је трајала од 26. маја до 10. јуна 1999. године, остаће уз битку за Кошаре свједочанство херојства за будуће генерације.
Неке од херојских прича са Паштрика је у Српској кући у оквиру свог предавања испричао и генерал Стојан Коњиковац.
Битка на Паштрику је други дио копнене офанзиве коју су из правца Републике Албаније ка Косову и Метохији покушали да изведу УЧК терористи у сарадњи са НАТО снагама и регуларним јединицама Војске Албаније.
Кад је постало јасно да офанзива на Кошарама није дала резултате и да у том рејону не могу да пробију одбрану Војске Југославије, почео је УЧК напад на планину Паштрик.
Циљ, као и на Кошарама, био је спајање УЧК снага из Албаније са УЧК снагама које су се налазиле на територији Косова и Метохије.
Снаге УЧК-а су за правац другог копненог напада поново изабрале тешко проходан пут. Овог пута нападнута је планине Паштрик, надморске висине око 2 000 метара, која се налази недалеко од Призрена.
Напад је кренуо у раним јутарњим сатима 26. маја на караулу Горожуп. Зграда карауле била је већ порушена током дејстава НАТО авијације у претходним нападима. Циљ УЧК-а био је да разбије нашу линију одбране на граници, да успостави коридор дуж реке Бели Дрим, и да преко Призрена продуже даље ка Приштини.
Када снаге УЧК-а нису успеле да пробију линију фронта на падинама планине Паштрик кренули су у напад преко самог врха. И ту су наши војници, уз подршку артиљерије, успјели да зауставе копнени напад УЧК снага.
Када је НАТО схватио да пешадијским и артиљеријским нападима не могу да разбију прву линију одбране Војске Југославије, уследило је бомбардовање положаја наше војске.
Најжешћи копнени напад почео је 31. маја. Борбе су вођене дуж цијеле линије фронта и наше јединице једва су успјевале да задрже и одбране своје положаје.
Један од командира вода тада је од команданта 549. моторизоване бригаде генерала Божидара Делића затражио дозволу за повлачење, али уследио је одговор: „Нема назад, назад је Србија„. То је постао својеврстан слоган и мото бригаде.
Више о томе, како је текла операција и херојска одбрана наше војске, погледајте у предавању српског генерала, који је био комадант 549. бригаде Војске Југославије:
