Већ дуже време сведоци смо угрожености јединства Српске Православне Цркве која је геополитичке природе, где стране структуре моћи дају несразмерне и неканонске привилегије Васељенској Патријаршији, преко које желе да створе неку нову, наднационалну и „модерну“ Православну Цркву, а да етикетирају традиционалну као заосталу и реакционарну. Јасно је да би Фанар био само марионетски Синод у рукама неправославних владаоца света. Нажалост, у редовима СПЦ имамо епископâ и клирика који здушно учествују у рушењу Цркве, којој вероватно само номинално припадају, и у којој виде ништа друго до ли краву-музару. Тако имамо још увек раскол у покушају у САД, јер ништа конкретно се није донело, наиме, нису се поништиле пререгистрације од 2017; затим сепаратистичке тенденције у ЦГ; незалечен раскол у Северној Македонији; пуч на Православном Богословском Факултету у Београду, итд.
Окосница ове струје, која је још у мањини у Сабору СПЦ су духовна деца умировљеног епископа Атанасија: епископи Максим, Григорије, Димитрије, па онда и РП Теодосије, док не треба заборавити и Иринеја Добријевића. Сам Патријарх је у Жичи говорио о расколу у СПЦ, па би било депласирано да ми неко каже како пуцамо од здравља. Свим овим проблемима сам се бавио и пре, а сада бих желео да скренем пажњу на најновије поводе, које користе епископи у мањини ради поткопавања ауторитета Синода. Неки од њих су највероватније организовали озбиљну капиларну мрежу, па би тако финансирали разне блогове, твитере, фб и сл., а у рукама су им и другосрбијански аутошовинистички медији, који ове дижу у звезде, док традиционалне владике провлаче кроз блато; ти медији се не плаше казни које плаћају када буду осуђени за лажи и клевете, јер има ко ће то да плати. Свега неколико актуелнијих момената:
Вирус Kорона
Епидемија ће стати, али ни она није успела да спречи сепаратисте и борце за власт у СПЦ да ју не искористе. Поред „неспособног“ Синода, главни на удару су Иринеј бачки и његов имењак Патријарх српски. Вели се да се Иринеј сакрио у своју келију а свештенство и народ излаже опасности. Ово је депласирано, јер Бачки је у групи старијих од 65 год. Наравно да клеветници то добро знају, али их образ не смета, а невиспрени би могли и да поверују да је то тако.
Пласира се теза како се једино у бачкој верници причешћују једном кашичицом, и у ту сврху се позову фотографи, а онда одани новинари пласирају ту вест. Тако Иван Ивановић, који је угостио владику Григорија, помиње само бачку. Када свако зна да се у свим епархијама СПЦ причешћује једном кашичицом, јасно је каквим подмуклим мотивима се руководе они који пишу и говоре само о бачкој. Зато је Амфилохије био опрезан, па је наредио камерману у Острогу, када се преносила уживо литургија, да снима фреске за време причешћа народа, али не и народ. Причешће је трајало 3 минута, што значи да било више људи него што је допуштено, али зато Бећковићка не може да прозове Амфилохија (мада га никада низашта не би прозвала) да је причешћивао једном кашичицом. Тако су се кола сломила на бачком и Патријарху који је причешћивао у Ваведењу. Исти који га критикују што је служио са више особа, данас га критикују што не поведе неки народни бунт, јер се неће служити са народом у недељу! За неповеровати је то, али свештеници који не воле да служе сада су најгласнији што нема службе, а имамо и епископе који не дају народу да се причешћује, а сада позивају људе да напуне цркве и да се причешћују!
Испоставило се и да нема баш неке чврсте симфоније између Државе и Цркве, тако да смо имали више синодских саопштења око служења за време Короне, а то ће Григорије назвати код Ивановића нејасним, збуњујућим, у том смислу, док ће други рећи да Синод извршава све оно што им Вучић наређује. Суптилно се изражава у свом акту Добријевић: „Свети Архијерејски Синод… је… издао званично Саопштење…, у коме се јасно и недвосмислено налаже, да се света богослужења у светим храмовима и на отвореном простору морају обављати без присуства верних. Иако је овај указ дошао на инсистирање Владе Републике Србије…“. Добријевић је био један од противника да се Вучићу да орден Св. Саве, али у позадини целе те приче о измишљеној симфонији је жеља да се Синод означи квинслишким, јер ће Вучић издати Косово! Добро је да је Амфилохије, после вишечасовног сусрета са Вучићем за време Литија, спустио лопту. Обећао је да га неће нападати. То чусмо сада и од Григорија – предлаже примирје док траје Корона.
Да би се појачала теза како синодалци хоће да заразе народ причешћивањем, пласира се идеја о нужности заразе преко причешћа, као и да причешће није лек, што је за своје другаре елаборирао др Латиновић и покушао да докаже како идеја о причешћу као леку није светописамска, али ни изворно предањска. Тиме су желели да се наругају Синоду као да тамо седе људи који немају никакве везе са теологијом, али сам показао да је доктрина о причешћу као и телесном леку и библијска и светоотачка. Интересантан је Амфилохијев став, јер он дели мишљење да се причешћем не може заразити, па је најпре имао и екстремистичку изјаву да на литијама нико не може покупити вирус, и то више није понављао, док су његови свештеници писали умерено, па су тврдили да се причешће може и покварити, јер садржи у себи трулеживе елементе (вино и хлеб), али и да поред тога не може контаминирати људе. Ако се нешто сутра закомпликује, Митрополит ће једноставно рећи да је увек подржавао московску праксу. Да ће невоља бити већа по Синод је и чињеница да су сви отпадници од СПЦ, екстремисти као што су артемити, акакијевци, рашчињени и избачени из Цркве Никодим Равноземљаш заступници традиционалног начина причешћивања, и то фанатично бране чак са мноштвом суманутих аргумената. Да је Синод далек овим фанатицима види се у допису који је упућен епископима где се вели да се држи једнообразна пракса да се народ не би смућивао (док неки намерно уводе другачије праксе), као и да се верницима сипа кашичицом у уста и да се њоме ништа не додирује. Управо ће ту одредбу прећутати Данас. Случајно?
Такође је искоришћена болест и упокојење владике Милутина да се каже како Црква шири заразу, без обзира на јасно патријаршијско обавештење да је он боловао и преминуо од Короне; други екстремисти, вазда спремни теоретичари завере, тврде како је Милутин умро од срца.
Закључио бих овај параграф позитивном и одмереном поруком митрополита дабро-босанског Хризостома, који је члан Синода:
„Дакле, вријеме је да наше молитве Богу, Спаситељу и Избавитељу свих и свега појачамо и умножимо, да наш часни пост и подвиг држимо и издржимо до краја. Изнад свега сви заједно покажимо што више наше хришћанске и српске љубави, емпатије и саосјећања са свима који су око нас и са нама, како према онима који су можда обољели, тако исто и према онима који нису обољели. Сви смо ми, свако на свој начин, жртве ове невоље и несреће која нас је снашла. У невољама и бједама нема разлике. Вирус се шири и не гледа ко је ко, и ко је какав, већ се на нама непознат начин шири. Сигурно је да се шири и људском – нашом непажњом и небригом. Зато, знајући то, апелујемо на све вас и на вјерни народ божији да предузмемо и учинимо све што се од нас тражи и на крају крајева очекује да не будемо, не дао Бог, узрочници ширења овог опасног вируса“.
Случај свештеника Вукашина Милићевића
У неколико наврата сам писао да владика Григорије и пучисти на ПБФ гледају да искористе о. Вукашина, да овај буде рашчињен због провокација, па да то искористе за пропаганду против Синода као тела које спречава научну мисао и слободу говора, и да тиме се изврши додатан притисак на БУ да се ПБФ сасвим одвоји од СПЦ, односно избаци са БУ. Нажалост, предвиђања су ми се остварила, иако се још чека одлука црквеног суда. Тако Родољуб Јат Кубат га ложи као хероја наших дана; имамо већ: Мрежа академске солидарности и ангажованости се најоштрије противи забрани јавних наступа доценту Вукашину Милићевићу; Оља Бећковић ће јавно осудити Синод за диктатуру и прогон Милићевића, кога је рукоположио најближи пријатељ Ољиног тате, митр. Амфилохије и то у време док је замењивао патр. Павла, јер га овај никада не би рукоположио, итд. Ту је и неизбежни Никола Станковић, Григоријев штићеник, који покушава да унесе семе раздора између 2 Иринеја: „Патријарх Иринеј није сујетан човек и он лично овако нешто никад не би урадио. Ни написао. Нити је ово написао. Иза овога стоји само сујета и гордост Епископа бачког Иринеја. Жао ми је само што је Патријарх, уз све до сада, дозволио и да му бачки координише по Епархији“. Никола само следи логику гуруа ове струје, Атанасија Јевтића, који је писао и јавно говорио како је Иринеј Буловић највеће зло у СПЦ и да узурпаторски влада истом. Притом се заборавља да су Буловић и Милићевић дугогодишњи пријатељи, али је Вукашин већ неку годину у раљама антисинодалаца.
Знамо да Патријарх није прек човек, напротив, и ако те он стави на Црквени суд, заиста треба да се запиташ шта са тобом није у реду. Патријарх је показао неизмерно више стрпљења него што је било потребно. Није Милићевић оптужен и за неморално понашање које крши свештенички кодекс, као што то важи и код психоаналитичаре, или у америчкој војсци. О томе су се већ појавили текстови, а за те гласине покојни Павле би га одмах предао истрази. Но, о томе нека пишу други, ја никоме не држим свећу.
Новојављени просветитељи требало би да знају да је Црква устројена хијерархијски и да се наређења извршавају а не да се о њима дискутује. И само због тога је Милићевић морао бити санкционисан још давно. Наиме, Патријарх, као епархијски архијереј који по Уставу има право да доноси одлуке у својој епархији, пише у акту из 2017: „… обавештавамо сав професорски колегијум, као и све запослене на Богословском факултету СПЦ у Београду, да без Нашег посебног архијерејског благослова не могу наступат и узимати учешћа у емисијама на државној Телевизији, Радију, или у другим медијима и средствима јавног информисања. У противном покренуће се црквенодисциплински поступак против оних који не буду поштовали ову Нашу одлуку“.
На ове јасне Патријархове речи Милићевић нам код Бећковићке вређа интелигенцију и безобразно лаже како им је Иринеј објаснио да се та забрана не односи на запослене на ПБФ (sic!), него на свештенике који дођу са стране! „Просветитељ“ нас третира као овце, јер свако зна да било који клирик када иде на гостовање у неку другу епархију мора да тражи дозволу надлежног епископа! Дакле, свемоћни Григорије је обећао Милићевићу да ће га заштитити ако нешто крене лоше и зато се овај осилио. Да Милићевић лаже, види се и из најновијег Патријарховог акта од 30. март 2020: „Ви већ дуже време, без Нашега знања, одобрења и благослова, иако сте клирик Архиепископије београдско-карловачке, наступате у јавности, односно у штампаним и електронским медијима и на друштвеним мрежама, при чему износите ставове супротне ставовима Светог Архијерејског Синода и Нас као Предстојатеља Српске Православне Цркве, а Вашег надлежног епархијског архијереја, не либећи се ни отворене, за црквену јавност саблажњиве, критике званичних ставова Цркве, па и Цркве као такве. Ви у ствари стављате своја умовања и мудровања изнад саборног ума Цркве, и то у име неограничене слободе, слободе која не може бити омеђена ни ауторитетом Светог Писма и Светог Предања ни ауторитетом светих Отаца“. Саветујем Вукашину да на суду каже да га је Патријарх преварио…
Према томе, није питање зашто је Милићевић стављен на суд, него зашто то није урађено чим је први пут био са Григоријем код Бећковићке. Да ли је то због Патријархове болећивости, или утицаја моћне мајке, или што је и Григорије морао бити кажњен, па Иринеј није хтео да затеже ситуацију, не знамо. Напоменуо бих да је Григорију Амфилохије, када је замењивао болесног Павла, забранио да гостује на београдској телевизији.
Да је самоубилачки нагон у Милићевића незадржив, види се и из тога што је он по стављању на суд, у брк и браду Патријарху потрчао да дâ интервју за Нин! Можда му је Патријарх објаснио да он није тај Вукашин Милићевић који је позван на суд? :)))
Не треба бринути за Вукашина, јер му је мама богата, медији су преносили о томе, а Григорије га може примити као лаика, јер је и Вилотића збринуо, али не и само њега. Постоји и један црни сценарио, али не бих да дајем идеје, мада ако дође до њега, знаћемо да Григорије стоји иза њега, а ја ћу већ сада написати за архиву, па да се отпечати кад се збуде.
Свештеник Зоран Ђуровић
