– Познато је да смо ми у српској богословској књижевности у опште сиромашни, а аскетске сем „Мудрог игумана“ од блаженог митрополита Михаила и бивше „Духовне страже“, готово и немамо. За то и приредих ово дело „Духовно злато“ и посвећујем га нашој духовној омладини и свима који желе да живе вишим, светим, духовним животом.
– Дело је рађено по „Добротољубљу“, „Отачнику“ од епископа Игњатија, са руског језика, по житијима светих и Прологу на Словенском језику. Одабрао сам из тих књига оно што ми се за сада, за данашње прилике учинило најпотребније.
Искрена ми је жеља и братска молба: да браћа монаси и сви који буду ову књигу читали, не прелиставају само, него да врло пажљиво читају, чешће застају и по саветима богомудрих отаца, изнесених у овој књизи, управљају свој земаљски живот.
Благо вама и вашим душама ако ову молбу примите са онаквом братском љубављу каквом је ја вама упућујем.“ 19. марта 1914. год, у царско српском манастиру Хиландару, смерни Мелентије епископ тимочки у пензији.
1) Ма шта предузимао да радиш ради с трпљењем па ће ти Бог помоћи у свему, ма шта се десило с тобом.
2) Пази, не подај се тузи не буди малодушан.
3) Буди расположен у свему ма шта чинио по вољи Божијој.
4) Не јадикуј и не тугуј због рђавих мисли које те нападају, јер те Господ неће заборавити, нарочито ако будеш те помисли, које те узнемирују, мушки одбијао. То ће ти уједно послужити у духовном напредовању твоме, у чему ће ти и благодат Божија помоћи.
5) Храброст и јунаштво јесте непоколебљивост у истини и одбијање напада непријатељских. Ако им ти не устукнеш, они ће устукнути и неће ти више досађивати.
6) И дању и ноћу сећај се грехова својих и оплакуј их.
7) Нека ти је лице вазда тужна изгледа, да би се у тебе уселио страх Божји.
8) Не сматрај себе да што вредиш.
9) Заволи смерност, она ће ти све грехе покрити.
10) Буди понизан кроз све дане живота твога.
11) Онога, који је слабији од тебе у добрим делима, сматрај за себи равна, аонога који је теби раван сматрај за много већега од себе.
12) Не завиди ономе, који у добру напреднији од тебе. Прекрасно би било, кад би ти све људе сматрао за веће и боље од себе. Тада би сам Бог био с тобом.
13) Не дружи се с гордељивцем, већ са кротким и благим.
14) Буди у свему скроман: у покрету тела, у говору, у оделу, у седењу, у устајању, у соби својој, у свему, пред сваким и свачим.
15) Ако те почну хвалити за твоја добра дела, не радуј се томе и не наслађуј. Скривај своја добра дела што више можеш. Не допуштај коме да их износи и у опште потруди се да те људи не хвале.
16) Ако би те ко невина укорео за какав грех кога ти ниси учинио, не љути се, већ се смири, а Бог ће те за то наградити.
17) Навикни језик твој да говори: опрости ми, па ће се у теби уселити кротост и смерност.
18) Ако би те ко чак и увредио говори му: опрости ми брате, јер оваква смерност разрушава све замке ђавоље.
19) Воли рад. Свима и свакоме буди покоран. Уста нек су ти стрпљива, па ћеш постати кротак. Кротост и смерност привући ће на те опроштај свих твојих грехова.
