Пензионисани срески начелник из Параћина Светолик Драгачевац је први Србин који се јавно супродставио Адолфу Хитлеру, шаљући му марта 1941. године телеграм и писмо оштре садржине. Своју храброст и патриотозам платио је главом. Немачки војници 9. априла 1941. године, после уласка у Параћин, ухапсили су Драгачевца, кога је показао локални фолксдојчер. Отпремљен је у злогласни логор Маутхаузен, где је убијен 1942. године.
Драгичевац је 25. марта 1941. године, на дан потписивања споразума о приступању Тројном пакту, Хитлеру послао телеграм веома оштре садржине, али и писмо. Телеграм у Берлин стиже 1. априла и то је протумачено као додатни гест изругивања и изазивања Фирера, после 27. мрта и обраћања владе Драгише Цветковића.
Немачки војници су 9. априла 1941. ушли у Параћин, Драгачевац је био спреман, није хтео да бежи из града ка Црници, одмах је ухапшен и спроведен у Град, па у Маутхаузен.
– У документима сачуваним у Завичајном музеју Параћина стоји да је Драгачевац уз музику прославио слање писма. Музиканти су му свирали марш музику и понављари рефрен “ Хитлер обрао бостан“. За то време, у Берлин је стигла вест о свргнавању владе и одбацивању Тројног пакта. Фирер је наредио напад на Југославију – прича кустосархеолог Александар Срндаковић.
Када је Драгачевац желео да пошаље телеграм Хитлеру, службеник параћинске поште, када је видео адресу „Берлин – Адолф Хитлер“ и прочитао садржај, одбио је да га прими. Драгачевац је инсистирао да се пошаље телеграм, што је службеник тек на крају прихватио.
Ево и шта пише у овом писму:
„Адолфу Хитлеру
Нит правде прекинут је. Зацарила обести сила, велики тлаче мале и у својој осионости не познају бога, немају душу.
Крвожедни Хитлер хита да ниједна њива на овој Земаљској кугли не остане засејана јадом и чемером. Ни наша напаћена Отаџбина није поштеђена. Пружамо ти своју поштену руку, али ти хоћеш срце. У жељи да освајаш и тлачиш, ти нам газиш оно што нам је кроз сва робовања и векове било најсветије – газиш нам слободу и част, газиш нам понсос.
Теби, Хитлере; Каинов сине, ми деца великих отаца и дедова, узвикујемо „Доста“. Не слушаш ли, наићи ћеш на бодре мишице наше. Пролићемо ти крви ногом ти аждају стати на врат. Да се не дигнеш. Упамти да нас је можда Господ Бог одредио да код нас добијеш одмазду за сва недела.
Упамти!“
