Земље региона и ЕУ од Србије траже чак 400.000 тона пшенице и 690.000 тона кукуруза, што је више од 50% наших робних резерви Црна Гора тражи да им одобримо увоз чак седам милиона литара сунцокретовог уља, што је далеко више од њихове потрошње
Земље региона и Европске уније од Србије хитно траже чак 400.000 тона пшенице и 690.000 тона кукуруза, што је више од половине наших тренутних робних резерви!
Поједине од њих не презају ни од класичних претњи, на шта је недавно упозорио и председник Србије Александар Вучић. То ни не чуди, јер због рата у Украјини већ сада сваки десети становник Европе нема довољно хране, а западни економисти упозоравају да ће у наредним месецима најмање 20 одсто Европљана бити суочено са хроничним несташицама основних животних намирница, пре свега хлеба, сунцокретовог уља, меса и млека!!!
Огромни притисци
У нашем окружењу, после одлуке Србије да забрани извоз пшенице и кукуруза како би збринула домаће становништво, кренуо је беспоштедни економски рат за храну. Северна Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, али и најмање две чланице ЕУ – Италија и Румунија, траже од Србије хитне испоруке додатних количина кукуруза и пшенице како би имале довољно хране да прехране становништво.
- Да вам не причам каквим се триковима служи једна европска земља да дође до великих количина нашег уља, да не причам о томе шта је са брашном и пшеницом, колики су захтеви. Имамо једну велику европску земљу која нам је припретила уколико им не дамо одређене количине, и то кажу отворено: ‘Реците Вучићу, морате до вечерас, и да се не игра! ‘ На то ја само кажем: Нема проблема, они су велики, а ми мали, сад седам дана немам времена тиме да се бавим и онда ће та земља добити одговор… – сликовито је објаснио Вучић колико је драматична ситуација око набавке житарица.
Имаћемо довољно житарица и за извоз
Пољопривредни аналитичар и члан Националног тима за препород села Бранислав Гулан каже да Србија има и више него довољно и пшенице и кукуруза за потребе наших грађана, а након сетве имаћемо много жита и за извоз.
- Kукуруз и пшеницу највише извозимо у Румунију и Италију, а затим и у Босну и Херцеговину, Македонију, Албанију, Аустрију, Црну Гору и Немачку. Kукуруз се сваке године сеје на око милион хектара. У 2020. години род је био око осам милиона тона, док је прошле године суша ‘обрала’ део рода, па је убрано око шест милиона тона. Србији је за унутрашње потребе за годину дана потребно близу четири милиона тона. Дакле, род ће бити већи од наших потреба, па ће бити довољно и за извоз – каже он и додаје:
- Прошлогодишњи род пшенице био је 3,5 милиона тона. Она је ове године посејана на рекордних 630.000 хектара. Примера ради, за потребе наше земље довољан је род са 300.000 хектара, што је негде око 1.550.000 тона. Дакле, сав род са преостале посејане половине земљишта без проблема моћи ће да се извози у иностранство, и то по рекордно високим ценама.
Kолико су наши први суседи у озбиљном проблему, говоре и подаци о захтевима који су у петак стигли из Црне Горе.
- Исказане потребе Црне Горе за пшеницом су око 50.000 тона. Kукуруза за становништво око 3.000 тона, за сточну храну око 20.000 тона, а јестивог уља око седам милиона литара! Све ове количине су нам неопходне за шест месеци. Надамо се да ће Црна Гора званично бити изузета од забране извоза из Србије већ током следеће недеље – казао је Александар Стијовић, црногорски министар пољопривреде, члан Владе која је, подсетимо, осудила Србију за ‘геноцид’, одбила да потпише Темељни уговор са СПЦ и увек и у свакој прилици гласала и радила против интереса Београда!?!
Србија је претходно у оквиру иницијативе ‘Отворени Балкан’ донела одлуку о усаглашавању количина пшенице и кукуруза које ће бити извезене у Албанију и Северну Македонију, а према нашим сазнањима, наредних дана иста одлука требало би да се донесе и за Црну Гору, Босну и Херцеговину и Италију.
Скупља сетва
Бранислав Гулан каже и да ће сетва ове године бити скупља него раније.
- За овогодишњу сетву изузетно је скупо вештачко ђубриво, али и гориво. Сетва кукуруза ове године биће скупља за 50 одсто, а сунцокрета за 30 одсто. С друге стране, сетву обележава и висока цена жита и уљарица на домаћем и светском тржишту, што је подстицај да се значајнији посао у пољопривреди обави без обзира на скуп репроматеријал – истакао је Гулан.
БИА проверава уговоре
Поред свега, све се више дешавају и злоупотребе и фалсификовања уговора који се антидатирају тако да изгледа да су потписани пре доношења забране извоза, па је председник Вучић затражио од премијерке Ане Брнабић, министра унутрашњих послова Александра Вулина и директора БИА Братислава Гашића да се позабаве контролом спорних уговора.
- Реч је о уговорима који су наводно потписани пре него што је Влада усвојила одлуке о забрани извоза пшенице, брашна, кукуруза и сунцокретовог уља. Фалсификовањем исправа сада се повећавају количине жита које су првобитним уговорима биле предвиђене. МУП и БИА заједно већ раде на овим случајевима, истражују, и сви који се баве кривотворењем и фалсификовањем биће похапшени – запретио је Вучић.
Kако сазнајемо, досад су откривена три уговора која су антидатирана, утврђено је да је накнадно повећана уговорена количина шећера, уља и брашна, а у томе су учествовале наше и иностране фирме.
Пшеница
800.000 тона пшенице има тренутно у робним резервама Србије
1,5 милиона тона пшенице годишње су потребе Србије
3,5 милиона тона је годишњи домаћи род пшенице
KУKУРУЗ
1 милион тона кукуруза има Србија у резервама
6,5 милиона тона је просечан годишњи род кукуруза
3,6 милиона тона кукуруза су годишње потребе за људе и стоку
ЈЕСТИВО УЉЕ
232.000 тона сунцокретовог уља годишње се произведе у Србији
80.000 тона су годишње домаће потребе
ТАБЕЛА:
Највећи увозници српске пшенице:
држава количина
Румунија 258.592
Италија 255.702
Босна и Херцеговина 59.192
Македонија 56.808
Албанија 29.051
Аустрија 8.010
Црна Гора 6.513
Немачка 961
- количине су изражене у тонама