Пре 154 године, 18. октобра 1867, Аљаска је званично прешла у руке САД. Иако се тог дана на Аљасци завијорила америчка застава, у Русији се и данас може чути питање кад ће се ова територија вратити матичној земљи.
Такво питање постављено је недавно и руском председнику, који је шаљиво одговорио да Русија има довољно снег и леда и да нема смисла борити се за то.
Данас је Аљаска највећа америчка савезна држава, површине око 1,7 милиона квадратних километара. Ову огромну територију Русија је продала САД за свега 7,2 милиона долара у злату. Поређења ради, Наполеон је 1803. године продао Америци сунчану и топлу Луизијану за 15 милиона долара.
Аљаска је продата за време за време цара Александра Другог и упркос томе што је погодба била поштена, дискусије о продаји те земље не јењавају ни данас – шириле су се гласине да је Аљаска дата за дугове, поклоњена, узета на превару, уступљена на најам од 99 година, али да наводно Брежњев није потраживао њено враћање.
Зашто је Аљаска продата
Док неки историчари и даље расправљају да ли је продаја Аљаске била оправдана и да ли се уз мало политичке воље могла сачувати у саставу Русије, има и оних који тврде да је цар имао добре разлоге да склопи погодбу и да та одлука није донета на пречац. Као један од аргумената се наводи да је Александар Други морао да „закрпи“ рупе настале после пораза у Кримском рату. Земљи су биле потребне реформе, а цар Николај Други, који је умро пред крај рата, оставио је многа нерешена питања свом наследнику, а да би се изашло из кризе, подигла економија и вратио углед на међународној сцени био је потребан новац.
Такође, борбе на Далеком истоку током Кримског рата показале су рањивост тог дела Руског царства, па постоји и верзија да је Аљаска продата јер је Русији било све теже да заштити и развијати удаљене територије.
Једна од верзија каже и да је та земља продата јер је Русија хтела да се ослободи удаљене колоније, која није доносила профит и била је само терет.
Како год било, споразум о продаји територије која је у саставу Руског царства била 126 година потписан је у Вашингтону 30. марта 1867, а званична предаја територије реализована је у октобру исте године у тадашњој престоници Новоархангелску, а данас граду Ситка.
Постоји и легенда да се током церемоније предаје Аљаске догодио и један симболичан инцидент – током спуштања руска застава се заглавила на јарболу, па је један руски војник покушао да реши тај проблем, али је она пала право на руске бајонете. То је наводно протумачено као лош знак.
С друге стране, куповина Аљаске је изазвала и бурна негодовања у Америци, пошто се веровало да се новац „баца“ на пустош окован ледом, али су све критике утихнуле када се испоставило да је та земља прави рудник злата. Уследила је „златна грозница“, а потом су у 20. веку откривена и велика налазишта нафте и гаса.
На шта је потрошен новац
Још једно питање које до данас изазива полемике у руској јавности јесте на шта је потрошен новац од продаје Аљаске? Историја каже, пре свега, на изградњу железничких пруга у Русији и развој руског Далеког истока.
Питање повратка Аљаске у састав Русије било је актуелизовано и после присаједињења Крима Русији 2014. године. Тада је на сајту Беле куће објављена петиција под називом „Вратити Аљаску Русији“, коју је потписало неколико десетина хиљада људи. Међутим, од целе приче ништа није било осим што се у медијима подигло мало „галаме“.
Приче о припадности Аљаске не јењавају са обе стране океана. Летос је, уочи првог сусрета председника Русије и САД у Женеви, републиканка Лорен Боберт иронично прокоментарисала: „Заиста се надам да Џо Бајден неће случајно вратити Путину државу Аљаску на њиховом састанку“.