Влада Црне Горе поново је ушла у зону неизвесности – хоће ли опстати или пасти. Уздрмана је догађајима на Цетињу и умало крвавом Белведеру.
Нова уцена за премијера Здравка Кривокапића стиже од првог до њега, Дритана Абазовића, који је запретио падом Владе ако буде смењен министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић, због пропуста у комитским дивљањима 4. и 5. септембра.
Модел експерата из дана у дан показује да је потрошен и да га под хитно треба мењати. Ако мисли зиму да дочека, премијер треба да ускочи у победнички воз, заборави на несугласице са Демократским фронтом и заједно са демократама крене у реконструкцију извршне власти. Јер, шта данас имамо? Имамо Владу на стакленим ногама која је прокламовала да ће решавати проблеме народа, али то не чини.
Демократски фронт критиковао је премијера Кривокапића због његових изјава да Скупштина разреши дужности министра правде Владимира Лепосавића, а због његовог негирања геноцида у Сребреници. Посланици овог савеза бојкотују рад Скупштине управо због Сребренице. Друга врућа тема је попис који је требало да се обави пролетос, али је неизвесно да ли ће га уопште и бити. Одлагање је на штету Срба у Црној Гори и све се чини да их на попису не буде више од 32 одсто.
Очекивало се да ће национално изјашњавање бити слободно, без притисака, и изнад свега, без страха. Народ је очекивао јачи обрачун са мафијом, хапшења крупних риба подземља, чистку у тужилаштву… Мило се и даље вози у „мајбаху“, смејући се премијеру у лице. И како онда даље? Најлогичнија би била политичка влада састављена на основу онога што су партије освојиле на изборима 30. августа прошле године. Неке партије нису биле спремне да гласају за такво решење. Можда се предомисле због последњих дешавања.
