Акција обрачунавања са муралом Ратка Младића – која је од улица Београда, преко Стразбура, доспела и до Ист Ривера, део је добро осмишљене и координисане стратегије да се Република Српска прогласи злочиначком и самим тим укине, а српски народ етикетира као – геноцидан.
Овако саговорници „Новости“ тумаче тензије које су се баш последњих дана подигле око Младићеве слике, а која је осванула на зиду зграде на углу београдских улица Његошеве и Алексе Ненадовића још пре готово пола године.
Наиме, домаћи активисти који организују протесте „Мурал мора пасти“, најпре су добили подршку известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе за мониторинг Србије, Британца Ијана Лидел-Гренџера и Италијана Пјера Фасина, а затим и самог врха Уједињених нација.
Саветница генералног секретара УН Антонија Гутереса задужена за превенцију геноцида, Алис Ваириму Ндериту, позвала је у недељу да се уклони мурал посвећен хашком осуђенику.Алис Ндериту је навела да признање да се „десио геноцид“ не значи негирање да су се десили и други злочини, као што ни осуђивање неке особе за геноцид не значи да је кривица колективна.
Међутим, о другим злочинима, поготово оним против Срба, ни званичница УН, ни известиоци Савета Европе нису рекли ни реч. Тако нема ни осуде ни позива да се, рецимо, избришу графити „Загреб мрзи Србе“, „Уби Србина“, који су пре неколико дана, уз усташке и нацистичке симболе, осванули у главном граду Хрватске. Нема ни апела да се у Новом Пазару уклони табла Аћиф-ефендији, постављена још 2012. године, нити осуде што је херојем проглашен човек који је радио на разбијању Краљевине СХС, стварању „велике Албаније“ и који је одговоран за убијање хиљада Срба и Јевреја током Другог светског рата. Недавно је на Казанима на Требевићу подигнуто спомен-обележје страдалим Сарајлијама током сукоба деведесетих, али на монументу нигде не пише да је реч о српским жртвама, нити да су их убили припадници Армије БиХ, под командом Мушана Топаловића Цаце. Ни о овоме се међународна заједница није огласила. Оваквих примера, нажалост, много је.
О овом лицемерју недавно је говорио и председник Србије Александар Вучић, који је рекао да се цео случај око мурала Младићу треба посматрати из више углова:
- Поставља се неколико питања, ако сте толико против Младића, зашто то нисте урадили раније, него желите да изазовете сукобе када Србија треба да добије позитивне оцене у Европи. Морални сте, правични, а шта радите са таблом Аћим-ефендији, шта радите са споменицима у Трновцу, што нисте отишли тамо да то склоните?
Срђан Граовац из Центра за спољну политику за „Новости“ подсећа да је пре неколико месеци поново отворено питање геноцида у Сребреници, као и да је у земљама региона уследило усвајање резолуција које траже да Србија то призна. Он указује да политичке елите у Сарајеву имају стратегију да се докаже како је Српска настала на геноциду и да је зато треба „избрисати“:
- То је суштина кампање која се очигледно води против РС и Србије, а пред отварање преговора о БиХ који следе наредне године. Ово што се дешава у Србији је у сврху тога да се додатно појача притисак на Београд и Бањалуку, да се покаже како Србија не признаје геноцид у Сребреници и да се на тај начин наша страна компромитује. Зато се у то све умешао и „страни фактор“, односно њихови лобисти и институције.
И за Дејана С. Милетића из Центра за проучавање глобализације нема дилеме да је „случај мурал“ део добро усаглашене акције у којој Србију покушавају да ставе у негативан контекст који би помогао у даљим притисцима:
- Очигледно је да се ништа не дешава случајно. Покушаји појединаца у Београду да усмере пажњу јавности на некакво величање злочинаца само су наставак тенденција да се покаже како, тобоже, српско руководство подржава неки ретроградни систем вредности, антицивилизацијски наратив. И да се успори напредак наше земље.
ТЕК СЛЕДЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ
Срђан Граовац указује да ће, нажалост, бити још покушаја злоупотреба злочина у политичке сврхе, а против Србије. Он каже да се зато и не прича нити се осуђују злочини над нашим народом, јер то квари наратив који је створен о Србима као јединим кривцима за оно што се дешавало деведесетих:
- Да неко заиста озбиљно жели да се бави негирањем злочина, не би му једина тема била Сребреница.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: