Бајага у својој песми каже: „Табла лимена и на њој место имена Змај од Ноћаја”. А ко је он био? Право име му је Стојан Чупић, а у историју је ушао као мачвански војвода и храбар борац и Карађорђев сарадник. Рођен је у Херцеговини под презименом Добриловић. Као већ одраслог дечака, усвојио га је богати трговац Страхиња Чупић из мачванског села Салаш Ноћајски. Тако је Стојан добио ново презиме, али и капитал, те је могао да се бави трговином.
Избијање Првог српског устанка дочекао је у Мачви, крај Дрине и ту је одмах почео борбу против Турака и организовање народа у пружању отпора. Стекао је славу великог јунака и забележено је да су га се Турци бојали „као какве хале”, те отуда надимак Змај. Године 1811. рањен је у боју код Лознице. После пораза и гушења Првог устанка Стојан Чупић с осталим саборцима прелази у Аустрију.
У Србију се враћа пред почетак Другог устанка и наставља с окупљањем народне војске и спремањем за борбу Међутим, убрзо је допао турског затвора, у којем је и погубљен. У књизи „Живот и дела Карађорђа и живот његових војвода и јунака”, коју је написао Константин Ненадовић, капетан у пензији Краљевске српске артиљерије, наводи се следеће: „Али га је мрзио војвода Милош Обреновић. Он је наредио те су га издали Турцима, који су га и погубили”.
Али потомство га није заборавило и, на сву срећу, у центру престонице, у њеном старом језгру, једна улица носи име овог великог јунака.
Светлана Брновић Митић, историчар уметности