У срцу Москве, недалеко од Кремља, налази се Подворје Српске православне цркве, које је симбол духовног братства Српске и Руске цркве и наша два православна народа.
Храм Светих Петра и Павла један је од најлепших сачуваних храмова из 18. века. За Србе је он посебно значајан зато што је то Подворје Српске патријаршије у Москви или, другачије речено – амбасада Српске православне цркве.
Историја српског Подворја у Москви почела је још 1874. године, када је нашој патријаршији дата на коришћење Црква Светих Кира и Јована на Сољанки, која се налазила у близини данашњег Подворја. После Октобарске револуције, совјетски режим је затворио српско Подворје, а та црква је тридесетих година прошлог века срушена.
Након Другог светског рата, 1948. године поглавар Руске православне цркве Алексиј Први и српски патријарх Гаврило Дожић су се договорили да се обнови представништво наше Цркве, то јест подворје у Москви, али сукоб Тита и Стаљина и дугогодишњи хладни односи зауставили су реализацију те идеје.
Подворје је обновљено тек неколико деценија касније, када су на челу српске и руске православне Цркве били патријарх Павле и патријарх Алексије Други. Руска православна црква тада је нашој Цркви дала Храм Петра и Павла на трајно коришћење, а у Београду је решено да се у Москву пошаље најмлађи архимандрит у Српској православној цркви, Антоније Пантелић, бивши студент Московске духовне академије и одличан познавалац овдашњих прилика и руске културе.
Владика Антоније је последњи епископ кога је рукоположио патријарх Павле и веома је поштован и цењен у Русији, како међу верницима, тако и у црквеним и државним круговима. Добитник је бројних признања, а председник Русије Владимир Путин одликовао га је Орденом пријатељства за велики допринос у развоју духовних и културних веза, као и за активну просветитељску делатност.
Осим што руководи српским подворјем у Москви, владика Антоније је доктор теологије и декан Филозофско-богословског факултета Руског православног универзитета у Москви.
Када је 2002. стигао у Москву, затекао је Цркву Петра и Павла и помоћне зграде у врло лошем стању. Црква је прокишњавала, малтер је отпадао. Сам владика је, уместо у кревету, спавао на поду – једна мантија му је служила као душек, а друга као јастук. У рекордном року обновио је цркву, оштећене иконе и фреске и окупио вернике – Русе и Србе.
До краја ове године испред Цркве Петра и Павла требало би да буде постављен Споменик патријарху Павлу, а потом и патријарху Алексију.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Како је патријарх Павле дочекиван у Москви и како ће изгледати споменици патријарсима; који руски цар је посећивао Храм Петра и Павла; какав је данас однос Руса и Срба према вери и цркви и каква је сарадња СПЦ и РСП, сазнаћете у новој епизоди „Моје Русије“.
Новинарка Спутњика Оливера Икодиновић у видео-блогу „Моја Русија“ води вас сваке друге недеље на вама позната, али и скривена места Москве и Русије. Завирите са нама у различите кутке Русије и њене престонице, упознајте њихове лепоте и традицију и осетите дух земље и душу Руса.