Срби у Хрватској масовно губе спорове у борби за своју отету имовину, тешко налазе и адвокате који ће их ваљано заступати против Хрвата, а српски судови их, својим одлукама да признају хрватске пресуде, обесхрабрују да покрећу било какве поступке.
Власница куће у Задру Марија K. покушала је да судски исели Хрвата из Шкобрње који се незаконито уселио и живео у тој кући 10 година, али је задарски суд не само донео пресуду на њену штету, већ је наложио и да му исплати више од 10.000 евра, колико је наводно уложио док је живео у тој кући.
Све док није исплатила тај новац, она није могла да прода кућу, а нелегални станар се на крају иселио и однео из куће буквално све, укључујући паркет и wц шољу.
Хрватски адвокат Анте Kрајина, како је рекла Марија, наговорио је да покрене нови спор против општине и нелегалног станара, али се он неповољно завршио по њу, јер се једног дана њен адвокат није појавио на рочишту и пресуда је донета у корист туженог.
Друга страна тражила је накнаду судских трошкова, па је нашла адвоката у Панчеву да их заступа у Србији.
Тако је Марија прошле године добила решење Вишег суда у Београду, којим се признаје хрватска пресуда и налаже да плати трошкове поступка од 2.500 евра, плус ангажовање адвоката и извршитеља.
Недавна одлука Привредног суда у Београду да призна хрватску пресуду и наложи принудну наплату судских трошкова од 150.000 евра српском предузећу “Младост турист”, представља пилот-пресуду према којој би могло надаље да се суди предузећима у Србији, а грађанима се тако суди још од прошле године.
“Младост турист” мора да плати овај астрономски износ за поступак који је изгубио тражећи поврат свог хотела у Башкој Води.
Уколико пресуду потврди Привредни апелациони суд у Београду, српска предузећа мораће да плате милионске трошкове за још осамдесетак поступака које воде пред хрватским судовима.
Адвокат Зоран Ристић рекао је за лист да спорна пресуда на штету “Младост туриста” легализује кофискацију српске имовине и правно насиље Хрватске, а да је пресуда суда у Србији супротна и уставноправном систему и националним интересима Србије.
– Овај спор није био класичан грађанскоправни спор, већ спор са државом која је одузела целокупну имовину страног лица само зато што је српско – указао је Ристић.
