За нас најстрашнија последица победе Трећег рајха у Другом светском рату свакако би било скоро тотално истребљење.
Усташе би, уз сваку помоћ Хитлера, почистиле Србе из прекодринских области, али изгледа и из Београда, Шумадије, Мачве и Баната. Мизерни остатак српских земаља би припао Црној Гори која би била марионета фашистичке Италије
Kако би Европа и свет изгледали да је којим случајем Адолф Хитлер уместо било ког од својих погрешних потеза направио исправан (из његове перспективе, разуме се), и да је на крају његов Великонемачки рајх изашао као победник тог епског окршаја између глобалних титана који се претворио у највећу кланицу коју је свет видео – свакако је најомиљеније питање из домена алтернативне историје.
Постављају га неонацисти, постављају га и тврдокорни антифашисти, као и они између. Док прва група то чини жалећи за изгубљеним светом који се никад није остварио, друге две то раде из чистог мазохизма.
На западу и северу Европе, пак, Белгија, Холандија, Данска и Норвешка би биле четири одвојена рајхскомесаријата, Италија би имала Истру и западне делове данашње Словеније, док би све остало у Средњој Европи “прогутала” Немачка (најважнија је ту Швајцарска, пошто је Немачка већ у току рата “прогутала” Чешку и источне делове данашње Словеније).
Балкан. Пре него што пређемо на судбину Србије, поменимо најинтересантнији моменат ове карте (објективно најинтересантнији): Бугарска би добила целу Источну Тракију. То значи цело југоисточно полуострво Балкана, оно где је у нашој стварности последње турско упориште у Европи на коме се налази Истанбул. Другим речима, Бугарска би добила Истанбул као казну за то што је Турска одбила да се прикључи Тројном пакту.
То не би био крај бугарским аквизицијама: они би држали и све словенске крајеве Македоније и источну Србију: граница Бугарске са Независном Државом Хрватском била би на Морави. Албанци би држали Kосово и западну Македонију те источне и југоисточне делове Црне Горе који су насељени етничким Албанцима, а изгледа и делове западне Грчке.
Независна Држава Хрватска би се проширила чак и више него што се била проширила у току самог рата: поред Срема, добила би на поклон од нациста Банат, Мачву, добар део западне Србије, Београд и централну Шумадију са Kрагујевцем.
Остатак српских земаља (Рашка, ужички крај, север Kосова и западни делови нишког краја) би припао Црној Гори, која би била марионетска држава у италијанској сфери утицаја.
Питање које сад сви Срби постављају, вероватно, гласи: зар заиста мислите да би Срби тек тако ћутали и да не би дигли устанак у НДХ у којој би били бројнији од самих Хрвата?
Би. Срби би дигли устанак, и били би жртве највећег и најбруталнијег геноцида који је свет икада видео. Усташе би, уз војну, материјалну, логистичку и политичку подршку Трећег рајха, једноставно побиле све Србе. 1973. године, у којој је временски смештена ова алтернативна историјска карта, у Београду и Мачви и Банату и централној Шумадији, вероватно не би било живог Србина.
Сви знамо шта се дешавала са Србима у НДХ током самог рата, а ево још једног прилога тези да би нас усташе све побиле уз помоћ нациста: када је Павелић посетио Хитлера овај му је рекао да ће Хрватска, ако жели да буде стабилна и компактна, морати да се суочи са барем педесет година национално нетолерантне политике (дакле, да се Срби уклоне из једначине).
(Извор: Телеграф.рс, БеоградИн)
