Руски председник Владимир Путин требало би већ наредне године да посети Хрватску, а између осталог, са Колиндом Грабар Китаровић и Пленковићем ће вероватно разговарати и о сликама руског уметника Николаса Роериха (рођен под именом Николај Константинович Рерих).

Ради се о десет његових вредних слика које се више од 85 година налазе у Модерној галерији у Загребу. Руски амбасадор Анвар Азимов покренуо је питање предаје тих слика Русији, земљи из које је Роерицх отишао још давне 1917. и у коју се никад није вратио.

Иако су слике добро збринуте у Модерној галерији, каже амбасадор Азимов, Русија их тражи јер ће тамо „бити више потражње за њима“. Пре враћања дела овог уметника потребно је утврдити питање власништва, сматрају, па је зато руска амбасада почела разговоре с Министарством културе РХ.

„Одржали смо разговоре с представницима Министарства културе и с представницима музеја. Спремни су на конструктивне разговоре о овом питању, али исто тако поставља се питање постоје ли неки документи којима руска страна може доказати своје власништво над сликама. Ми верујемо да је опсежна кореспонденција између Роериха, његових помоћника и Југословенске академије наука с почетка 30-их у архивама у Београду, па предлажем да се проуче материјали који су тамо. Нажалост, руска амбасада нема таквих докумената“, наглашава Азимов за Итар Тас.

Министарство културе Хрватске каже да је примопредаја ових слика извршена давне 1934. године.

„Примопредаја слика између Југословенске академије наук и уметности и оснивача Модерне галерије, Хрватског друштва уметности ‘Штросмајер’, извршена је 1934., о чему постоји записник. Слике су заведене у јединствену Инвентарну књигу музејских предмета Модерне галерије. Део су музејске грађе која је заштићено културно добро уписано у Регистар културних добара Републике Хрватске под бројем З – 5363. У складу са Законом о заштити и очувању културних добара, није дозвољен њихов трајни, временски неограничен извоз и изношење из Републике Хрватске“, стоји у допису је послат Експресу.

Да је реч о јасној ситуацији, сматра и Игор Зидић, угледни историчар уметности, који је био кустос Модерне галерије крајем осамдесети па до 2008. године. „Очигледно неко доводи у питање власништво. Ако су слике унете у инвентарне књиге, онда нема говора о томе. Нема тога тела у држави које би донело такву одлуку. То се некад радило, пре 45 година. Тако је, нпр., Никита Хрушчов дошао у Сплит па је добио једно Видовићево уље које је било намењено Видовићевом музеју. То је била таква пракса онда. Дошао би неко у музеј и рекао: ‘То је нама јако важно’, па су се издавали смешни реверси, папирићи на којима је писало да је дело преузео пуковник тај и тај. То више није допустиво“, истиче Зидић.

На односима две земље треба да се ради, а многи мисле како би враћање ових слика био знак добре воље, у тренутку у ком Русија спроводи светску кампању за поврат Роерихових слика које су постале њихов важан национални интерес.

„Роерих никада никоме није поклањао слике. Он је слике давао за привремене изложбе уз услов да се у земљама у којима се изложбе организују отвори центар где би се проучавала његова филозофија, етика, и промосирали његови погледи. Желим да нагласим да он никад није никоме ништа поклонио осим једне слике краљу Александру. Од музеја је увек тражио све слике након показивања“, рекао је саговорник близак Центру Роерих.

Сарадњу Роериха са Загребом почео је Гавро Манојловић, тадашњи председник Академије наука и уметности. Роерихов музеј у Њујорку планирао је да 24 слике поклони Музеју кнеза Павла у Београду, од чега би се десет уступило Загребу. Слике су уредно допремљене, а изложба Роерихових дела отворена је у Модерној галерији 1934. године. Од тада па све до 2011. године слике су се „скривале“ међу више од 10.000 осталих уметнина у богатом депоу Модерне галерије.

Хрватска публика збирку је имала прилику да види само два пута.

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА

Оставите Коментар