Једна од сталних претњи Загреба да ће Србији блокирати пут ка ЕУ везана је за нерешено питање несталих.

Чак и ако би се пренебрегла чињеница да на списку несталих има можда више Срба него Хрвата, ова условљавања звуче цинично будући да Хрватска од почетка кочи процес ексхумације и идентификације.

У овом тренутку, према речима Верана Матића, специјалног изасланика председника Србије за решавање питања несталих са Републиком Хрватском, она је једина земља у Европи која има најмање 36 гробница за које се годинама зна, а нису ексхумиране.

Најновији случај везан је за депонију смећа у месту Првча, код Нове Градишке. Ту се налази потенцијална масовна гробница из времена хрватске војне акције „Бљесак“. Иако је позната тачна локација и постоје индиције да је у њој сахрањено на десетине тела, до данас гробница није истражена, јер нема дозволе хрватске стране.

– Када сам именован за специјалног изасланика председника, упознао сам се са пописом нерешених случајева. Један од њих везан је за захтев Комисије за нестале о потенцијалној масовној гробници у Првчи – каже Матић.

Како наводи, сведочење је у Тужилаштву за ратне злочине дао припадник Хрватске војске и документована је тачна локација са подацима о више десетина сахрањених. Међутим, хрватско Повјеренство за нестале и заточене на све захтеве наше Комиисије давало је одговоре да је „сведок некомпетентан“, да је немогуће, да би „испитивање локације одузело капацитете за решавање стварних података“…

– У централи Међународног комитета Црвеног крста сазнао сам да ексклузивно имају уговор са америчким Стејт департментом око сателитских снимака којима би било могуће утврдити шта се заиста догодило у дато време на датој локацији. Преко овог механизма МкЦК је раније доставио сателитске снимке за локацију Крижевак, на којој су ове године ексхумирани посмртни остаци. На основу тих података Тужилаштво за ратне злочине Србије отворило је процес, обезбеђујући сведока – каже Матић.

Међутим, испоставило се да хрватска страна мора да се сагласи са давањем сателитских података везаних за могућу масовну гробницу. Комисија за нестале Србије је послала молбу за сагласност Хрватске, али до данас нема одговора!

– Није ми јасно зашто је потребна сагласност било чија везана за сазнања о могућим доказима о ратним злочинима и несталима! Не могу да се помирим са тим да постоје ове баријере – каже Матић.

Огњен Карановић, из Центра за друштвену стабилност, каже за „Новости“ да хрватске власти непрестано злоупотребљавају одређене цивилизацијске вредности, као што је откривање судбине несталих, у званичној политици према Београду:

– Неспорно је да постоји низ отворених питања између Србије и Хрватске, али Загреб користи буквално сваку појединост да нас стопира на путу ка ЕУ. Познато је да он нема суверену политику у ширим међународним размерама, већ је она под великим утицајем центара моћи на Западу, пре свега Берлина. То значи да Хрватска не може дугорочно да спречава Србију у ЕУ интеграцијама ако постоји интересовање за убрзањем тог процеса, пре свега у Немачкој и у бриселској администрацији.

Карановић напомиње да у ЕУ постоји одређени замор у европским интеграцијама и да ту празнину Загреб користи:

– Уместо што нама прете, требало би најпре да се позабаве страховито тешким статусом Срба у Хрватској!

У Книну 12 гробова

Супруга човека несталог у „Бљеску“ дала је податке о месту покопа свог мужа и српској и хрватској страни, али јој нико до данас није одговорио, нити је било ексхумације, каже Матић: – Годинама се на гробљу у Книну налази 12 гробних места за које се зна ко је ту сахрањен. Знају се имена, само се не зна ко је у којем гробу. Не схватам овакве ситуације после толико година!

Тачке спорења

* Државне границе на Дунаву (Хрвати траже Вуковарску и Шаренградску аду)

* Повратак културног блага

* Загреб тражи приступ војним архивама и прети тужбама логораша

* Захтев Хрвата за ратну одштету

* Жале се на статус хрватске мањине