Зоран Милановић је на обележавању годишњице ослобођења, која је почела полагањем венаца и паљењем свећа уз Споменик револуције народа Мославине у Подгарићу, рекао да актуална Влада показује много више разумевања и такта за неке ствари од оних које су јој претходиле.
У Подгарићу се данас обележава 75-огодишњица ослобођења северозападне Хрватске у Другом светском рату, а председник Зоран Милановић рекао је том приликом да антифашизам није случајно укључен у Устав хрватске државе.
- Устав је акт политичке воље и свести читаве политике, а 1990. године није било никакве дилеме око тога хоће ли антифашизам ући у Устав. Антифашизам је део Устава, а није пао с крушке, тако да је свако негирање антифашизма 30 година касније једноставно комично – рекао је Милановић.
Он је на обележавању годишњице ослобођења, која је почела полагањем венаца и паљењем свећа уз Споменик револуције народа Мославине у Подгарићу, рекао да актуална Влада показује много више разумевања и такта за неке ствари од оних које су јој претходиле.
- Данас овде обележавамо 75 година од једне од највећих победа над злом. Једна страна одабрала је прави пут, а друга странпутицу. Наша страна добила је рат и земљу која почива на антифашизму – рекао је Милановић.
У име организатора, Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, окупљенима се обратио председник тог савеза Фрањо Хабулин, који је рекао да је подручје Мославине од самог почетка Другог светског рата било од изузетне стратешке важности.
- Антифашистичка борба изнедрила је највеће демократске вредности, а данашња Хрватска извојевана је и сачувана у границама АВНОЈ-а. Европа у којој данас живимо такође је изграђена на темељима антифашизма и борбе против фашизма – нагласио је Хабулин.
Свечаности су присуствовали и бивши хрватски председник Стјепан Месић, саборски заступник Вили Матула и бјеловарско-билогорски жупан Дамир Бајс.
- Антифашизам је константа хрватске политике и нешто што не можемо променити и чега се не можемо, нити би требало, да се одрекнемо – истакао је Бајс.
Ако се сетимо свих хрватских злочина, јединог логора за децу на свету, који су направили Хрвати за нас у Другом светском рату, те 90-их и погрома званог „Олуја“, јасно је да се о антифашизму као хрватској константи не може ни шапутати, а камоли дичити. Ако се нормални.
Иначе, подсећања ради, 1945. године на самом крају Другог светског рата водила се једна од најжешћих битака Немаца и Италијана са партизанима, када је у крвавом сукобу погинуло је више од 6 000 војника 4. армије чију су окосницу чинили Срби (8. кордунашка дивизија, 7. банијска и 29. херцеговачка), те тако, поред других борби, учествовали у ослобођењу Хрватске.
Због великог губитака својих војника, српски командант 4. армије Петар Драпшин се убио, о чему пише и хрватски историчар Горан Шарић.