Најава папе Фрање да ће у марту следеће године отворити ватиканске тајне архиве из времена понтификата папе Пија Дванаестог, који је обухватао период од 1938. до 1958. године, пробудила је наду да ће бити бачено светло на улогу Ватикана у једном од најмрачнијих периода у историји човечанства.
Историчари напомињу да је за нас нарочито важно да тајне архиве коначно покажу ко је шта радио и ко је шта знао о злочинима над Србима у Јасеновцу током Другог светског рата, какав је био папин став према НДХ и Алојзију Степинцу, тадашњем хрватском црквеном поглавару.
Такође, од велике важности је да се осветли и однос Свете столице према фашистичкој Италији и нацистичкој Немачкој пре него што је рат почео, али и њихова улога у скривању најистакнутијих нацистичких вођа након што је рат завршен.
Папа Фрања је поручио: „Црква се не боји историје, напротив, жели да је воли као што воли Бога.“
– Најава да ће бити отворен део тајног ватиканског архива значајна је одлука и у духу је настојања папе Фрање да се у укупно деловање католичке цркве и у прошлости и у садашњости унесе више транспарентности и да се, колико је највише могуће, превазиђу неспоразуми које Света столица има са деловима међународне заједнице у вези са својом улогом у појединим периодима историје, нарочито најтрагичнијим – каже, за наш лист, професор Дарко Танасковић, некадашњи амбасадор Србије при Светој столици.
С друге стране, истиче наш саговорник, разумљива је извесна резервисаност оних који су највише занитересовани за те милионе докумената које садржи овај сегмент ватиканског архива, јер постоји бојазан да би он могао само парцијално бити доступан истраживачима.
– Један део изјаве префекта Тајног архива, монсињора Серђа Пагана, указује на то да се припреме за отварање овог дела архива врше још од 2006. године, када је папа Бенедикт Шеснаести одлучио да се отвори део Архива који се односи на понтификат папе Пија Једанаестог – истиче Танасковић. – Шта су припреме подразумевале, и да ли је можда извршена класификација докумената у погледу њихове приступачности истраживачима, то, наравно, није лако сада знати. Приликом саопштавања одлуке да се отвори овај део архива, папа Фрања је исказао прилично нијансирану општу оцену понтификата папе Пија Дванаестог, из чега јасно видимо да је дубоко свестан проблематичности његовог деловања током Другог светског рата, али и жеље да се у већој мери очува његов пастирски углед. Он је за деловање Пија Дванаестог употребио констатацију „скривена, али активна дипломатија“.
У сваком случају, истиче наш саговорник, не можемо сада коначано закључивати, али је сигурно да је реч о кораку од великог начелног и симболичког значаја.
Истовремено, историчари који имају искуства у сарадњи с Ватиканом сумњичави су да ће цео тајни фонд бити доступан. Као посебно значајна за нас они виде документа која се односе на мрачни период хрватске историје и геноцид над Србима.
– Ватикан је без сумње био одлично обавештен о свему што се дешавало у НДХ. Драгоцено би било да се сви архивски фондови отворе и о овом периоду сазна нешто више – каже, за „Новости“, историчар Милан Кољанин.
Али, скептичан је, јер, каже, у Ватикану има неколико тајних фондова са документима, и велико је питање да ли ће сви бити отворени.
– Сумњичав сам јер је и Мешовита комисија СПЦ и Католичке цркве која је истраживала улогу Алојзија Степинца имала обећање да ће добити увид у ватиканска документа која се односе на НДХ и Други светски рат. Тражили смо извештај папског легата у НДХ и друге извештаје, било је наговештаја да ће до тога доћи, али није се остварило. Можда је и наше инсистирање да се то отвори мало допринело оваквој одлуци папе Фрање – каже Кољанин.
Он додаје да би отварање фондова био велики корак, јер научна јавност и јеврејске организације деценијама траже отварање архива које се односе на понтификат Папе Пија.
Ватикан је, подсећа Кољанин, седамдесетих година прошлог века издао документа која се односе на Други светски рат.
– Али то је био избор докумената, што не може да замени увид у архивске фондове – појашњава наш саговорник. – Недостатак тих изабраних докумената је што се међу њима налазе само одговори Ватикана на дописе који су им стизали, али нема и тих дописа. Током истраживачког рада наилазио сам само на реаговања Ватикана на документа која су њима слана, а та реаговања била су начелне природе и није се много шта из њих могло сазнати.
Ни Никола Жутић, сарадник Института за новију историју, не верује да ће ватикански архиви бити до краја отворени.
– Нарочито нама Србима неће бити доступни – уверен је Жутић. – За нас је затворен и архив у седишту хрватске Католичке цркве на Каптолу. Могуће је обавити истраживања која се односе на период до средине двадесетих година – после тога не.
Говорећи о односу Ватикана према НДХ, Жутић каже да су у „Римској држави“ знали шта се догађа.
– Кардинал Тисеран је критиковао оно што се догађало, а ако је он знао знали су сви. Критиковао је Степинца и чудио се што не реагује. Тај обим злочина није се могао сакрити – наглашава Жутић.
Иначе, истиче наш саговорник, италијански архиви пуни су докумената о злочинима у Јадовну, који је био под италијанском контролом. А Јадовно је било само део великог система логора у италијанској зони. О свему овом, уверен је, постоје документа у Ватикану.
Хрватски историчар Хрвоје Класић дели скепсу српских колега. Он наводи да је одлука папе Фрање донета на инсистирање јеврејских кругова.
– Ми не знамо шта ће се у њима наћи, да ли је све сачувано, да ли је нешто уништено и да ли ће баш све бити доступно – каже Класић, за „Новости“.
Класић истиче да нас посебно занима кореспонденција Ватикана и Загреба, да видимо шта је ко знао о ономе што се догађало у НДХ и има ли ту каквих нових сазнања.
– Нас такође интересује и шта је било након 1945. године, јер се велики број усташких и нацистичких функционера скривао под заштитом Ватикана – подсећа Класић. – Анте Павелић је, пре него што је отишао за Аргентину, неко време живео у Риму под покровитељством Католичке цркве…
Такође, подсећа Класић, много угледних нациста је успело да побегне из Европе, а у томе је важну улогу одиграла Католичка црква док је на њеном челу био папа Пије.
– Важно је истражити и време пре Другог светског рата, односно какве је односе имао Ватикан са фашистичком Италијом и нацистичком Немачком пре него што је рат почео – каже Класић.
Што се тиче Срба, чињеница је да папа Пије Дванаести никада није јавно осудио усташки режим и његове злочине над Србима, а одмах по успостављању НДХ 1941. године примио је у приватну посету поглавника Анту Павелића. У једном извештају британског Форин офиса после овог састанка папа је описан као „највећа морална кукавица нашег доба“.
И КАПИТОЛ ДА ОМОГУЋИ УВИД У ДОКУМЕНТА
Хрвоје Класић каже да би волео да садашњи загребачки надбискуп поступи исто као папа Фрања, то јест да отвори Архиве Католичке цркве из периода када је на њеном челу био Алојзије Степинац.
– Та архива налази се на Каптолу, она је несређена, затворена, а можда и уништена – наводи Класић.
АУСТРИЈИ ЈЕ ДОСТА УСТАШЛУКА
Док у Хрватску са свих страна стижу реакције политичара и црквених власти у којима се осуђује одлука Католичке цркве у Корушкој да не дозволи служење мисе у Блајбургу, став Аустрије потпуно је јасан – нема више толеранције за покушаје рехабилитације усташког покрета и злочиначке НДХ, што се „провлачило“ сваке године на комеморацији у Блајбургу. Остаје сада да се види хоће ли уследити реакција Ватикана или ће Света столица препустити црквама у Аустрији и Хрватској да наставе полемике око Блајбурга.
Љиљана Бегенишић
