Шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман изјавио је данас да иницијатива увођења буњевачког језика у службену употребу у Суботици „није у духу добросуседских односа“ и позвао надлежне у Београду да преиспитају такву одлуку.
Одборници Скупштине Града Суботице усвојили су данас, уз противљење представника ДСХВ-а, Одлуку о приступању промени Статута Града, чиме је покренута процедура увођења буњевачког језика у службену употребу на територији овог града.
Тој се иницијативи оштро противе Демократска странка Хрвата Војводине (ДСХВ), Хрватско национално вијеће (ХНВ) и Институт за хрватски језик и језикословље, а према ставу хрватскога амбасадор у Србији Хидајета Бишчевића, предлог је законски и правно неутемељен, јавља агенција Хина.
Министарство спољних и европских послова упутило је у уторак и протестну ноту Министарству спољних послова Србије преко хрватског амбасадора у Београду.
– Буњевачки говор није језик, он припада новоштокавском икавском дијалекту, један је од дијалеката хрватског језика. И Буњевци у Мађарској су подетничка група и они се служе и називају свој језик хрватским, а буњевачки је дакле један од дијалеката – рекао је Грлић Радман новинарима након седнице владе.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
МВЕП је, преноси агенција, у протестној ноти у уторак навео да „покретање таквих иницијатива не доприноси даљњем унапређењу и јачању билатералних односа између двеју држава, а то није нити у складу нити у духу стандарда ЕУ нити добросуседских односа“.
Тиме би, додаје се, биле прекршене обвезе из билатералних и међународних споразума о правима мањина, истакао је Грлић Радман.
МВЕП је позвао надлежна тела Србије да преиспитају своју одлуку, а Грлић Радман се у среду чуо и са шефом српске дипломације Николом Селаковићем и рекао да ће се поновно чути вероватно већ сутра.
Према закону о службеној употреби језика и писма Србије, језик националне мањине уводи се у службену употребу ако је број припадника те националне мањине на територији јединице локалне самоуправе најмање 15 посто, а Буњеваца је у Војводини тек нешто више од девет посто, пише Хина, а преноси Танјуг.