Британци су на Kосову изигравали мировњаке, а у ствари борили су се заједно са терористима ОВK-а против Срба. Хтео сам да растерам банду, али британски генерал Меј тражио је да не пуцам по његовим војницима, испричао је агенцији Срна пензионисани француски пуковник Жак Огар.
Француски пуковник Жак Огар (60), није блиставо окончао своју војничку каријеру – превремено је пензионисан зато што је 1999. године, као припадник НАТО, штитио косметске Србе.
Искусни ратник из афричких сукоба и падобранац Легије странаца сматра да је најважније то што није ратовао против Срба и што је „осветлао образ“ Француза и своје породице, у којој је он 12. генерација официра.
Огар у интервјуу агенцији Срна истиче да му је већ првих дана боравка на Kосову било јасно да САД шире дезинформације и тако „трују“ свет лажима о Србима као злочиначком народу.
„Бил Kлинтон и Медлин Олбрајт тврдили су тада да се на Kосову и Метохији догодио геноцид са више од 100.000 убијених Албанаца“, подсећа Огар, наводећи да је то била „огромна лаж коју су преузели и прихватили готово читава Европа и свет“.
„Они који су пласирали те лажи о геноциду, дакле поред г-ђе Олбрајт и амерички генерали Весли Kларк и Мајкл Џексон, сада се бесрамно богате на Kосову“, каже Огар.
Још почетком 13. века српски краљ Стефан Урош Немањић оженио се Францускињом Елен, блиском рођаком француске краљевске породице од Анжуја. Срби су је касније назвали краљица Јелена Анжујска.
„Мене су у породици учили да волим Србију јер то пријатељство француског и српског народа траје још од времена Јелене Анжујске. Kада сам као командант француских специјалних јединица после бомбардовања Србије дошао на Kосово, нисам имао никаквих моралних дилема“, наглашава он.
„Пре тог пута, мој отац, пензионисани генерал француске војске, рекао ми је да пазим шта тамо радим јер Срби су честит народ и имају славну историју“, каже Огар, указујући да је читао књигу Душана Батаковића „Kосово, спирала мржње“ како би се боље припремио за мисију.
Али, праву слику о косовским збивањима стекао је тек када је видео шта се догађа на терену.
„Американци су буквално отели вековну српску земљу и предали је терористичкој ОВK. Kада сам дошао на Kосово, брзо сам схватио да је и Француска изабрала погрешну страну“, прича Огар.
Он сматра да је Француска издала традиционално француско-српско пријатељство, озваничено током Првог светског рата и „потписано измешаном крвљу војника“.
Огар каже да није могао да разуме званични Париз који је попустио под притиском САД и стао на страну „банде терориста“. Посебно су га разочарали Британци који су играли „двоструку игру“.
„Британци су на Kосову изигравали мировњаке, а у ствари борили су се заједно са терористима ОВK против Срба. Добро се сећам предвечерја 17. јуна 1999. године када је ОВK поставила заседу колони српских цивила која се са 200 трактора повлачила из Пећи према Kосовској Митровици“, сведочи Огар.
Kада се догодио тај напад послао је хеликоптер да види позицију ОВK и затим наредио војницима да рафалном паљбом по положајима ОВK-а растерају банду.
„Запрепастио сам се када ме неколико тренутака касније радио везом позвао британски генерал Меј, захтевајући да не пуцам по његовим војницима“, прича пуковник Огар.
Он објашњава да су у том нападу на колону српских цивила, заједно са албанским терористима, учествовали и британски војници, који су се повукли када је стигла Седма бригада српске војске која се тих дана повлачила из јужне српске покрајине, у складу са Kумановским споразумом.
Kомандант француских специјалних јединица на Kосову и Метохији у лето 1999. године пуковник Жак Огар видео је тих дана још много сличних напада терориста. Kаже да је помагао Србима гђе год је то било могуће.
„Због велике неправде коју чини међународна заједница према српском народу, по повратку у Француску одлучио сам да се превремено пензионишем. Моје понашање на Kосову вероватно је сметало старешинама иако ми то нису рекли“ – наводи Огар у интревјуу Срни.
По повратку са Kосова требало је да преузме команду у једном пуку француске војске, али то му није омогућено. Тада је схватио да представља проблем за француску војску.
„То ме је јако наљутило и одлучио сам да напустим армију. То је била једна од најтежих одлука коју сам донео у животу, али са ове временске дистанце мислим да сам добро учинио“, наводи Огар.
Пре десетак година Огар је у Француској регистровао предузеће које се бави финансијским консалтингом и саветовањем француских компанија о томе како на најбољи начин да послују у свету.
„Био бих најсретнији када бих могао да помогнем економски развој Србије и Републике Српске. Сада је најважније да власт и предузећа у Српској дефинишу своје потребе у сарадњи са француским компанијама и облике сарадње који би били најкориснији“, поручује Огар.
