Сцене људи који чекају сатима од јутра до мрака у редоваљима да уђу у нове трговинске центре, сцене отимања за јефтину пилетину, обишле су електронске медије. Тоне шала, направљено је на рачун овог догађаја.
Међутим, нећу овога пута да причам о пилићима, бананама или чему другом. Причаћу о нечему што баш нико није споменуо. Радницима Лидла који су пунили рафове и гондоле тим пилићима и бананама.
Њих се нико није сетио. Вероватно су сви навикли на неке друге робове који ће им за 220 евра месечно трпети увреде, каприце и свакојаке глупости па и последњег купца који је у неку трговину ушао искључиво са намером да се истреса над продавцима, веујући да су баш они криви што је Косово окупирано, што никада нећемо да уђемо у ЕУ и што их је жена кући испичкала па сада иду да се макар себи и својој сујети докажу као мушкарчине/снажне феминисткиње тако што ће се у маркету истресати над збуњеним продавачицама или на продавцима који ће све то морати са смешком да истрпе јер их посматра шеф и добиће отказ ако се усуде да вам узврате.
Укратко нема горег шљама од оног који по фејсу збија шале са пензионерима што се отимају за пилиће, а онда сачека да падне мрак, да га нико не види па оде у неки маркет да се поштено, другосрбијански, Европејски и демократско-грађански избреца на средовечну жену која ради као робиња у неком познатом СрБском бренду трговинских ланаца, а која мора да то ради јер је разведена, муж не плаћа ништа, а има и малу децу. Е то је врхунац ужитка сајбер кретена, и у принципу једини начин да се докажу да нису најгори сој на земаљској кугли, јер ето и они могу да се подсмевају неком и малтретирају га.
И би Лидл.
Пет радних дана, два дана недељно слободна. Избор 8 или 4 сата рада дневно, али се у оба случаја пише пуни радни стаж, плус електронски надгледано прековремено које се плаћа сваки минут.
За просечног српског продавца ово звучи као научна фантастика. Али то је оно што је Лидл понудио српским радницима.
ДВА ДАНА недељно слободно! Еј! Па то од када су демократски срушили Слобу и Србију, нико видео није. Осамнаест година, једна цела генерација се родила и стасала која “зна” да је нормална радна недеља у трајању од 14 дана! Пази ти ту Немачку и антисрпску ђубрад која буни раднике са неком радном недељом од ПЕТ радних дана. Ееееј па ти су гори него оне комуњаре! Иде тај Шваба по Србији и подбуњује СрБског радника да негде може да има и плаћен прековремени рад! Жути, грађански, и ко зна који други тајкуни од тога не могу да спавају. И не шалим се. Ко ће одна да робија код њих? До 2012. године грађанско-кругДвојкашкој клици није падало на памет да се побуне што радници по трговинама (а и васколиком српству) ем немају довољно да се покрпе, ем не виде своје породице. А још увек немамо м*да да кажемо да је недеља нерадан дан. Можда ће да нас, далеко било, НАТО бомбардује ако то урадимо (НИКО у Европи не ради недељом.)
Али ето ту је тај проблем са Лидлом. Не неке банане и јефтини пилићи. Него нека фирма која ће српским квази газдама да отме раднике, па ће сада српске вајне газде морати далеко било, да дижу плате, дају, о ужаса, и нерадну недељу (која је постојала у доба најгоре експлоатације радника у Дикинскво доба Енглеској).
Е то је проблем са Лидлом. Чак и пре него што се отворио, разни интернет портали су одмах “знали” да ће бити превисоке цене. И да ће бити покварена роба, и то је трајало неких дан два док нису грађани видели цене непојмљиве за младе, агилне и продорне бизнисмене по Србији навикнуте на монопол, затворено тржиште и феудалне односе који хоће да зараде бар 100% на неком производу.
Али не лези враже, сада протурају тезу да је то ГМО. Ма тај парадајз је сав ГМО, вештачки, трују нас, и зато кошта само 90 динара, док је прави српски, домаћински (седам пута прскан недозвољеним пестицидима и на крају лакиран ко зна чиме јер немамо појма шта су Узбекистанци користили) сјајан, црвен и зато мора да кошта 150 динара.
И то је тај проблем. Не тај парадајз, нити оно отимање о пилиће, већ они радници које нико није приметио, однос према њима, њихова права и плате, далеко веће него код српских “газда”. Другачије размишљање, нови ветар који дува кроз капију коју је “Лидл” отворио и који прети да одува монополистичко/робовласнични менталитет послодаваца у Србији. И као оно када су пре пар месеци домаћи послодавци у Зрењанину захтевали од градске власти да нареди Немачким послодавцима да смање плате радницима, јер им како кажу, ови беже од српских и одлазе код немачких послодаваца. Замислите. Не паде им на ум да им ПОВЕЋАЈУ плате. СМАЊЕ радне сате. Никако! Него да се НАТЕРАЈУ Немци да буду…као Српски газда.
Зато мислим да је оно смејање на отимачину око пилића у Лидлу лабудова песма читаве генерације послодаваца и менталитета који, надам се, одлази у заборав.
Александар Киш
