Мој креативни период поклапа се с раним јутарњим часовима, а волим да спавам као мало ко… Да доспавам! Како ће се то поклопит с распоредом часова, видјећемо.
Елем, пошто смо апсолвирали да сам Српкиња, Православка (рекла ми је најбоља пријатељица да истетовирам нАчело да ако пуштим народ на мир више са тим, у шали, наравно), да пишем „свашта“ по Фејзбука, да сам полуђела, да „шта ми фали“, да (треба да) „идем ђе ми је боље ако ми се не свиђа“, да сам националиста (као да је то нека ружна ријеч, овај народ још није баЧио књиге из Марксизма или има ПТСС од учитељице, да додам да ми је ђед био у НОВ (а не би ми сметало да је био ни у ЈВуО јер је то била легитимна војска једне државе), да ми је прађед био више уз краља Ниџа, могло би се рећи комиткаст (али Србин као и већина му потомака, не сви, изгледа, но шта ћеш.
И ја бих да сам Францускиња, да једем тијеста до миле воље, а да се не угојим, носим лепршаве ‘аљинице и пијем кафице у кафаницама с карираним столњацима, итд., али сам Брђанка, Динарка, Гачанка и Опутнорудињанка, ј….а, то си што си, па се на трепавице поперио) па ми се френд листа притањила, а и притајила, тако да, ко је преживио да чита довде, „а сад нешто сасвим другачије“:
Прије пар мјесеци читала сам Идиота (на енглеском, донио пријатељ Данац, експерт ЕУ некакав, 2011. ми је рекао да ћемо у Јевропу кад и Ђекна умре) и гледала руску серију истоимену.
Прво сам се исфрустрирала сличношћу између себе и насловнога лика…срећом касније нам се путОви разилазе. Вољела бих да ми пријатељи који се баве књижевношћу и сродним областима дају своје мишљење о књизи и ликовима. Оно што ја не могу да сварим је онолика горчина женских ликова према малољетној жртви насиља, дивној и несрећној Анастасији Филиповној. И она слика Холбајнова, чију репродукцију Рогожин има, а која је Достојевског ранила у срце (умију тако католици и протестанти да нагласе бол, смрт и људску патњу у приказима Христа, али је ова слика заиста мучна за гледати)…
Ако се ко не јави, прозивам, дозивам у моју малу виртуелну читаоницу чисто да искористим богатство пријатеља које имам и њихових талената и вратим се књижевности – првој љубави!