Прво што треба објаснити да данашња албанска ношња и није толико албанска.
Детаљ прве фреске на којој су приказани четници. Овде видимо чету војводе Вука на данику (одмору) на планини Козјак изнад манастира Свети прохор Пчињски југоисточно од Врања.
Арнаути су у српским крајевима све до средине 19. века уместо панталона носили фустанеле, такозвани балкански килт, наборану сукњу до изнад колена. И дан данас, Тоске, Албанци из јужне Албаније сматрају фустанелу својом ношњом. Опредељење Сулиота епирских арбанашких православних племена ка грчкој народности довела је до тога да грчка гарда евзона и данас носи фустанелу.
Шиптар у Италији
Срби су за разлику од Арбанаса носили беле панталоне са црним гајтанима (такозвани бечви), као на следећој фотографији.
Глигор Соколовић као комита ВМРО и учесник Илинденског устанка. Многи Срби су пре стварања србског комитета прилазили у ВМРО да би се борили за слободу, све док нису Бугари почели масовни покољ над Србима после пропасти Крушевске републике.
Ношња се разликовала и по капама. Срби су носили ћелапоше или кече малу, црну или белу поткапу на темену која се од турског доба опасивала пешкиром, док су Арнаути носили бели фес, такозвани скадарски фес.
Србски четник (комит) у белој ношњи. Ђорђе Ристић Скопљанче (беле панталоне са црним гајтанима)
Временом Арбанаси који су живели измешани са Србима примили су панталоне и кече тако да су српска и арбанашка ношња изједначила на Косову и Метохији и у Македонији.
Српска (поречка) ношња која се користила на Косову и Метохији и Македонији. Шиптари је данас својатају.
Српским четницима основни циљ при поласку из Србије био је да до опредељеног места дођу без губитака, односно да избегну беспотребно сукобљавање са турском војском и локалним Арнаутима.
Оригинална шиптарска ношња. Ову ношњу користе и грчки гардисти.
Од српске границе код Буштрања до Козјака, чете су морале да прођу кроз појас арбанашких села близу којих су били стационирани турски жандармеријски одреди, па су ченици на том потезу били обучени у ношњу краја кроз који су пролазили да не би били узнемиравани и пријављени Турцима од локалних Арбанаса.
Шиптарска копија српске народне ношње
У Скопској Црној Гори четници су се преодевали у локалну ношњу утапајући се изгледом у сеоско становништво што је омогућавало да се током јачих потера успешно издају за сељаке. Српски војвода Илија Лукић Скадарац био је Србин из Враке, српске области околине Скадра и његови четници, такође Врачани, били су обучени у фустанеле са скадарским фесом, јер су се под оружјем до Пореча пробили издајући се за банду качака.
Србско племе Мијаци или Брсјаци. Капа са 4С на црној галичкој капи – први човек лево.
Извор: Историја Четничког покрета 1903-1918.
Преузето са: rasen.rs
