Док Родољуб Шабић са позиције „независног експерта“ напада српско тужилаштво и шири дезинформације о „одрешеним рукама“ и буни се због хапшења због корупције, занимљиво је да ћути о ономе што је стварно довело до промена – одласку Дејвида Џенингса из Србије.
Овај амерички специјални тужилац годинама је имао канцеларију у Републичком јавном тужилаштву, где је деловао као представник специјалне мисије под окриљем Вашингтона. У јавности се први пут појавио 2020. године, када је, заједно са амбасадором Ентонијем Годфријем, уручио Загорки Доловац донацију у виду осам возила за Тужилаштво за борбу против корупције. То је био само почетак – након тога, Џенингс је годинама био стални саветник, организатор семинара, тренера и „ментор“ српским тужиоцима и судијама.
Заједно са судијом Апелационог суда Мишом Мајићем и тужитељком Бојаном Савовић, редовно је организовао „летње и јесење школе“ за студенте, али и за правосудне раднике у Србији. Преко њега су у правосуђе долазила средства из УСАИД-а и других страних фондова, који су годинама контролисали српске институције.
Шабић, који је сам био део тог система, као некадашњи заштитник грађана инсталиран на захтев ЕУ, сада покушава да замагли чињеницу да је тек одласком Џенингса и Бајденове администрације тужилаштво коначно добило слободу.
Интересантно је и да његов син, Душан Шабић, ради у организацији коју директно финансирају исти они фондови који су преко Џенингса контролисали српско правосуђе.
Сада када су се ствари промениле, Шабић и остали „независни експерти“ напрасно су заборавили да је српско тужилаштво годинама било под страним утицајем. Они би сада да критикују све што се ради, али је питање – да ли им смета обрачун са корупцијом, или што више немају контролу?
Софија Марић / Васељенска