Пише: Дарко Шуковић

Загребачки Јутарњи лист, из пера угледног новинара Влада Вурушића, објавио је оно о чему се посљедњих дан-два прича у тзв. добро обавијештеним круговима у Подгорици – наредних дана могао би бити ухапшен Мило Ђукановић!?

Хапшење некадашњег предсједника и премијера Црне Горе и дугогодишњег предсједника ДПС одавно најављују његови политички противници. Одавно је постало очигледно да Тужилаштво, а поготово СДТ, уредно испуњава најаве које стижу са политичких адреса. Зато се вјерује да ни овога пута не може бити другачије.

Недавно изручење одбјеглог банкара Душка Кнежевића Црној Гори, који тврди да посједује доказе против Ђукановића, протумачено је као најава да се „око Ђукановића стеже обруч“ како је то описао Јутарњи. Улога британских служби у обрачуну са Ђукановићем такође има дугу историју, још од амбасадора Чарласа Крофорда који је био један од кључних инспиратора афере С.Ч, па до садашње употребе Душка Кнежевића у те сврхе. Британци, наводно, никад нијесу опростили дугогодишњем првом човјеку Црне Горе што им није дозволио да контролишу Луку Бар и трговину цигаретама, посао на који су британске службе сматрале да имају монополско право.

Но, кључни мотив за обрачун са Ђукановићем имају српске и руске агентуре у Црној Гори. Први, због „гријеха независности“, други, због „гријеха НАТО“. Доскорашњем предсједнику државе никад није опроштено што је Црну Гору усмјерио на Запад и извукао је испод чизме Београда и Москве. Након смјене власти на изборима 30. августа 2020. и Ђукановићевог пораза на предсједничким изборима прошле године, стекли су се услови за освету.

Да би све имало правни обол, да би било јавно интерпретирано као борба за владавину права, а против криминала и корупције, претходно су на чело Врховног и Специјалног државног тужилаштва доведени људи који ће беспоговорно обавити тај задатак. Милорад Марковић и Владимир Нововић нијесу добили безусловну подршку ДФ у парламенту. Изабрани су да би се обрачунали са људима који су у том просрпском и проруском политичком савезу означени као архинепријатељи цркве и државе Србије и Русије. И они то раде од доласка на функцију: Миливоје Катнић, Саша Чађеновић, Веселин Вељовић… били су на најистуренијим положајима са којих су се супротставили ширењу утицаја Београда и Москве у Црној Гори. Данас трпе нељудски прогон, чаме у притвору којем се не назире крај, и ближе су смрти него одбрани са слободе, иако су оптужбе на њихов рачун на више него климавим ногама.

Уколико постоје докази који инкриминишу Мила Ђукановића, он треба да одговара пред законом као и сваки други грађанин. Јасно је, међутим, да Ђукановић, као ни поменути бивши високи функционери тужилаштва и полиције, не може да рачуна на третман обичног грађанина. Јасно је да ће његово евентуално привођење бити искоришћено за медијско-политички спектакл. И, вјероватно, за историјску фотографију са лисицама на рукама.

У симболичкој равни, хапшење Ђукановића потребно је Београду и Москви као финални чин криминализације референдума за независност и учлањења Црне Горе у НАТО. По логици да су и та два цивилизацијска постигнућа Црне Горе плод преваре, а не воље народа.

Коначно, по очито брижљиво планираном сценарију, све то треба да се деси у моменту кад би Црна Гора, упркос свему што раде просрпске странке и њима подложни ПЕС, могла да добије фамозни ИБАР, како би све било представљено као врхунац борбе против криминала и корупције.

Не треба имати илузију да то било ко у Бриселу, Лондону и Вашингтону данас жели да види. Површне и поткапацитетне гарнитуре бирократа одавно функционишу као „корисни идиоти“ не само Владимира Путина, него и Александра Вучића. На Западном Балкану поготово. Тако је Црна Гора и доспјела до статуса који је прексиноћ демонстриран у Ћирилици. Након могућег хапшења Ђукановића, остаће само да се и бројевима са Пописа потврди да је Црна Гора српска држава.

Не треба имати илузију да било ко, осим грађана Црне Горе, са тога дна ову државу може да подигне и да спријечи сценарио који ће ставити тачку на њену будућност као независне, грађанске, прозападне државе.