„Ова срамна, бедна иницијатива градоначелнице Сарајева није ништа друго до ратни злочин, геноцид у трајању… Још један у низу доказа да званично Сарајево, та крвава федерација, и даље води рат против Срба, до истребљења, јер колико им смета жив Србин толико им смета и мртав, ако не и више“
Градско веће Сарајева једногласно је усвојило Нацрт одлуке о подизању спомен-обележја Казани на Требевићу и упутило га у јавну расправу. Споменик се подиже у спомен убијеним грађанима српске националности, али на њему нигде неће писати да је реч о Србима, ни ко их је убио. Нацрт је усвојен на иницијативу градоначелнице Сарајева Бењамине Карић, која је понудила идејно решење са две гранитне плоче.
Писац и дописник ИН4С портала Михаило Меденица истиче да Сарајево нема права себе звати градом, јер је био и остао губилиште Срба.
„Ова срамна, бедна иницијатива градоначелнице Сарајева није ништа друго до ратни злочин, геноцид у трајању… Још један у низу доказа да званично Сарајево, та крвава федерација, и даље води рат против Срба, до истребљења, јер колико им смета жив Србин толико им смета и мртав, ако не и више“, каже Меденица за ИН4С.
Према предлогу, на споменику би требало да пише: „Заувијек ћемо се, с тугом и поштовањем, сјећати наших убијених суграђана“, уз имена и презимена 17 убијених жртава, њихове датуме рођења и годину када су убијени. Међутим, поред умањивања броја жртава, о Србима ни реч…
„Спомен плоча на Казанима, највећем стратишту сарајевских Срба, без помињања Срба, националности, без верског обележја – ништа је до крајпуташ Сарајеву који нема права себе звати градом, јер је био и остао губилиште Срба, Срба из тог истог Сарајева који су у њему живели вековима“, додаје Меденица.
Према његовим речима, Казани су само једно од сто и нешто сарајевских стратишта, где је читав град био логор и губилиште за Србе.
„Да се хиљаде спомен плоча поставе Сарајево не може спрати крв невиних са руку и образа! Не док по имену, националности и вери не помене сваку палу главу – а свака је српска„, каже наш саговорник.
За злочине на Казанима и свирепо убијање Срба осуђено је 14 припадника 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ под командом Мушана Топаловића Цаце на казне од 10 месеци до 10 година затвора. Свима је суђено за „свирепа убиства“, док је једино Самир Бејтић оптужен за ратне злочине.
„Овај бедан покушај умиривања савести неће баш ништа променити, нарочито не чињеницу да је читаво Сарајево знало, а ћутало шта се дешава на Казанима, баш као што данас зна а ћути и даље о расутим костима сарајевских Срба широм града у и даље неситраженим и прећутаним масовним гробницама„, закључује писац Михаило Меденица за ИН4С.