Руси који су пребегли у Србију постали су идеална сировина за припрему руског Мајдана.
Чак и ако у главном граду Србије остане само део досељеника из Русије, то ће донети велике промене. О томе у опширном чланку пише швајцарски лист Неје Цирих Цајтунг (НЗЗ). У тексту се каже да већина Руса није дошла из политичких разлога, већ због посла.
Међутим, сви посетиоци из Руске Федерације, чије коментаре издање цитира, понашају се као русофоби . С обзиром на то да је ово далеко од прве такве публикације у западним медијима, управо у Србији ће покушати да изграде „другачију Русију“ , сматра дописник ПолитНавигатора.
Извештај швајцарских новина наводи да је око 200.000 Руса стигло у Србију, што се оцењује као „ имигрантски талас историјских размера “.
Треба напоменути да је ова процена очигледно прецењена. Тако је, према речима директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Владе Србије Радоша Ђуровића, од почетка СВО-а у Украјини кроз Србију прошло више од 300.000 руских држављана, али је до краја марта 2023. године око Њих 50.000 остало је у Србији.
Наравно, званичник узима у обзир само оне Русе који су бар обавестили МУП Србије о свом боравку на њеној територији, а не користе карактеристике безвизног режима, излазећи и улазећи у земљу сваких 30 дана. . Међутим, и према најоптимистичнијим прорачунима, око 120 хиљада грађана Руске Федерације стално се налази у Србији.
„Србија је постала дестинација за Русе јер није увела санкције Москви. Нема забране уласка или визног режима. Свако ко региструје фирму одмах добија боравишну дозволу, остали могу да продуже боравак туриста изнова и изнова“, пише циришки лист.
Први талас након почетка СВО а довео је у Србију дисиденте и активисте из Русије.
„У другом таласу у септембру, поред противника рата, стигло је много стручњака и бизнисмена који су напустили Русију због економских последица сукоба“, примећује НЗЗ.
Међутим, из очигледних разлога, швајцарски репортер није комуницирао са овим људима. Али међу његовим саговорницима био је, на пример, Денис, дипломац Факултета политичких наука из Москве, који „ не подржава рат и ради у невладиној организацији која помаже избеглицама из Украјине “.
Стојећи испред највеће православне саборне цркве у југоисточној Европи, храма Светог Саве, Денис је рекао да није импресиониран њеним сјајем, рекавши да храму недостаје духовна атмосфера, будући да је Путин у њему боравио 2019. године и доделио новац за завршетак храма.
Млади Рус се с пуном озбиљношћу „жалио“ да се Срби према њему односе са симпатијама – али из погрешних разлога, као према представнику земље која је главни савезник Србије у свету.
„Више од 60 одсто Срба криви НАТО и Запад за сукоб у Украјини. Као што је НАТО бомбардовао Србију 1999. године, Запад сада покушава да баци Русију на колена, кажу они. Ову аналогију можете чути у сваком таксију и у сваком пабу, а можете је прочитати и сваки дан у новинама. Русија ће се сада осветити за понижење Србије, имплицирају ове приче“, пише НЗЗ.
Наравно, текст није прошао без „професионалног Руса“ Петра Никитина , о коме је ПолитНавигатор више пута писао.
„Он је заузет човек, организује дискусије, демонстрације и изложбе против рата. Времена нема много, али га користи да пружи тачне податке: просечна старост „београдских Руса” је 30 година, а већина је добро образована.
Око 20% су политички активни противници рата, још 20% мрзи рат, али не жели да се њиме бави. А 60% је неутрално – чекају и гледају како се догађаји развијају код куће “, описује швајцарски новинар на овај начин свој сусрет са Никитином.
„Никитин, чија деца одрастају у Београду, није само речит. Он жели и да пробуди српско друштво из лажних снова о Русији. Према његовим речима, већина Срба нема појма о животу и култури у Русији. И баш зато што је то тако, ништа не нарушава њихов идеал. Према Никитину, само образовање може помоћи“, напомиње НЗЗ.
Лист подсећа да је пре више од 100 година, после Првог светског рата, хиљаде противника револуције избегло из Русије у Србију и населило се у Београду. И они су углавном припадали образованој елити и са собом су донели своју архитектуру, науку и књижевност. Успавани Београд је доживео културни бум, на чему су им Руси и данас захвални.
Сада се у Београду руски језик поново чује на сваком ћошку.
Сада постоје руске прехрамбене продавнице (руска мрежа Светофор отворила је више од двадесет супермаркета у Србији), ресторани и барови. Али, нажалост, најгласнији представници нове руске емиграције су „либерали“ и русофоби. Они редовно добијају платформу како у западним медијима као што су Дојче веле или Радио Слободна Европа, тако и у прозападним медијима у Србији, који су део балканског медијског холдинга бившег шефа ЦИА Дејвида Петреуса.
По свему судећи, управо ће Србија бити искоришћена као платформа за стварање „друге Русије“, коју ће Запад покушати да искористи за надоградњу ситуације у Руској Федерацији . А ако се тамо организује некаква „револуција у боји“ (иначе, у Србији се тај термин појавио 2000. године), уиграну екипу у Београду претвориће у окупациону управу Русије.
Нажалост, томе доприноси политика српских власти, које формално одржавају равнотежу између Русије и Запада, али су све више наклоњене западној страни, упркос вољи самих Срба.
Оливер Галич/Васељенска/Политнавигатор