Фудбалска репрезентација Србије иде на Светско првенство! То је епилог њеног фантастичног издања у Лисабону, где је после преокрета победила Португалију са 1:2 и, уз гол Александра Митровића у 90. минуту, као прва у групи стекла право да 2022. игра на Мундијалу у Катару.
Да бисте стигли тамо где сте се упутили, треба са вером наступати где год да сте и наспрам ког да сте. Тако су се понашали и наши фудбалери у Лисабону, против великог фаворита, а коначан исход то и потврђује.
Да је било лако, није. Нити је ико очекивао да може бити лако. „Свако пашче на свом буњишту јаче“, каже стара изрека, а играти на терену Кристијана Роналда и донедавних шампиона Европе један је од највећих репрезентативних изазова који некога може да задеси.
Када се на то надовеже примљени гол већ у другом минуту, онда узбрдица постане нагло стрмија, задатак на тој неописиво тежи, али… Вера има моћ да и „планине помера“, па су „орлови“ престали да се пентрају, већ су – узлетели.
Иако је селектор Драган Стојковић Пикси променио уобичајену формцију, те уместо два шпица заиграо само са једним нападачем, Влаховићем, одбрана се релативно брзо консолидовала после недосуђеног прекршаја над Гудељом и гола којим је на самом почетку Ренато Санчез одушевио велику већину навијача на стадиону Бенфике.
Душан Тадић је, капитенски, организовао игру на средини терена, Филип Костић константно претио по левој страни, Андрија Живковић се нарадио по десној, Сергеј Милинковић Савић издржавао бројне дуеле са мајсторима португалске „везе“, а Влаховић претио из минута у минут, погодивши и стативу у дванаестом.
Португалци су брзо видели да нема шале с таквим „орловима“, па су чак и средином полувремена почели да глуме, тражећи фаулове где их није било, али су и те како умевали да припрете ако би им се указала и најмања пукотина у дводелном бедему Пиксијеве екипе. Ипак, више је од нашег голмана, Рајковића, стрепео Руи Патрисио, коме спаса није било у 33. минуту, када га је Тадићев ударац с ивице шеснаестерца преварио.
Од тог изједначења, „орлови“ су се разлетели тереном, шутирао је још једном капитен Србије, пробао Влаховић главом, издржао се покушај Мутиња (хвала рамену Страхиње Павловића које је спречило погодак), па се на велики предах отишло после бројних узбуђења, али и одличног издања наше националне селекције.
Други део меча није донео толико узбуђења, јер су и једни и други гледали да „закрпе“ уочене пропусте, а за тако нешто, у мечу велике важности, битно је одсуство срљања. Португалци су се определили за опрезније дефанзивно издање, наши увођењем Митровића као другог шпица трагали за голом који води у Катар, а управо су „орлови“ и имали боље прилике. И, на крају крајева, баш преко Александра Митровића у својој намери и успели.
Ипак, претходно ни покушај Влаховића из срца казненог простора, када га је блокирао Кансело, ни када је Митровић у 83. минуту главом тражио даљи угао гола после „стотог“ доброг центаршута Костића, нису донели промену резултата, баш као ни када је Ренато Санчез „промешао“ одбрану Србије и изазвао краткотрајну панику.
Али, мрежа се ипак затресла. Заигравши храбро, како је и најављивао, у финишу са чак три нападача јер је ушао и Лука Јовић, Пиксијев план да се Португалци савладају усред Португалије спровео је у дело тандем капитен – најбољи стрелац Србије у историји.
Душан Тадић је после „скраћеног корнера“ центрирао с десног крила, а код даљег угла петерца највиши у скоку је био Александар Митровић, који је главом послао неодбрањиву „жабицу“ у мрежу. Лопта се од тла одбила у мрежу, чиме је почело славље, које је неколико минута касније постало још веће јер је Србија победом директно прошла на Светско првенство.
Заслужено, јер је са вером тамо и кренула.
Тако се то и ради.
