У Београду већ месецима траје хаотични протест Срђана Жунића, вође неформалног удружења “Уједињени народ Србије”, који свакодневно маршира око Андрићевог венца с пиштаљкама и мегафоном, привлачећи пажњу пролазника, али и узнемиравајући становнике овог дела града. Док се око њега окупља неколицина грађана, чини се да њихово деловање нема ни јасан циљ ни прави смисао.
У исто време, Војислав Михајловић, председник Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС), предлаже да се сличан метод користи у Лозници, где тренутно борави председник Србије Александар Вучић. Михајловић позива еколошка удружења и све противнике рударења литијума да организују даноноћна окупљања испред канцеларије председника. Да ли је ово само случајност, или постоји дубља веза између ова два протеста?
Тајни саветник или инспиратор
Намеће се питање – ко је тај који вуче конце иза ових протеста? Жунић и Михајловић, иако наизглед различити, користе исту тактику непрекидног присуства и узнемиравања. Да ли је могуће да обојица делују по савету истог „стратега из сенке“ који их упућује на исту тактику како би се привукла пажња јавности и медија?
Иако Жунић у Београду наводно протестује против актуелне власти без јасно дефинисаног циља, а Михајловић у Лозници позива на окупљање против рударења литијума, њихова стратегија је у основи идентична. То отвара питање: да ли је циљ ових акција заиста борба за правду, или је реч о намерном трошењу народне енергије без икаквог смисла?
Резултати и ефекти
На крају, поставља се питање шта су ови протести заправо постигли. До сада, акције Срђана Жунића нису донеле никакве конкретне резултате осим што су изазвале нервозу код становника Београда и привремене интервенције полиције. Слично томе, Михајловићев позив на протесте у Лозници делује као још један покушај да се изазове бука и хаос, без јасне стратегије или плана за стварну промену.
Изгледа да су Жунић и Михајловић више заинтересовани за стварање спектакла и скретање пажње него за постизање било каквих конкретних резултата.
Васељенска