Опште је познато да један од носећих стубова црногорског криминогеног режима представља Управа полиције (УП) Црне Горе, на челу са Веселином Вељовићем, „ударном песницом“ камариле окупљене око апсолутног господара Црне Горе Мила Ђукановића, и уједно дугогодишњег блиског сарадника црногорског премијера Душка Марковића, са којим, у структурама владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), репрезентује утицајни криминогено-политички тзв. мојковачки клан. У новијем периоду, Вељовић је своју лојалност црногорском државном врху покушао да докаже и на тај начин што је службеницима УП забрањено да на друштвеним мрежама коментаришу величанствене литије и молебане, у којима се из недеље у недељу широм Црне Горе окупља све већи број верника, а све како се не би видело колику подршку Српска православна црква (СПЦ) и њене епархије на територији Црне Горе уживају међу припадницима црногорске полиције.
Стога, посебну пажњу и изненађење изазивају Вељовићеви ставови, изнети у докторској дисертацији одбрањеној на Факултету безбедности Универзитета у Београду, на тему капацитета Црне Горе у одговору на регионалне безбедносне претње. Наиме, Вељовић у својој дисертацији као један од примера насилних криза на тлу Европе децидно наводи конфликт између Републике Србије и самопроглашене Републике Косово, истичући да се насиље у овом случају манифестује посебно у северном делу КиМ, који насељава већински српско становништво, а што је, према његовим речима, повезано са нивоом аутономије који треба да поседује ова област.
Даље, у контексту тезе да се Црна Гора у свом непосредном окружењу суочава са великим безбедносним претњама, које се огледају у потенцијалној ескалацији терористичког насиља, Вељовић указује да исламски фундаменталисти једно од својих главних упоришта у региону имају на територији Србије, при чему, поред Рашке области, као део Србије експлицитно наводи и КиМ, упркос званичном ставу црногорских власти по овом питању. Такође, упркос прокламованој хармонији у односима званичне Подгорице са Албанцима у Црној Гори и окружењу, Вељовић као претњу за регион наводи и деловање албанског фактора, у ком смислу износи процену да, у случају ескалације насиља на КиМ, није у потпуности искључена могућност сукоба између Албаније и Србије, а који се даљим развојем може прелити и на Црну Гору.
Пошто је на овим примерима евидентно одступање Вељовића од званичних ставова и изјава црногорског режима, може се оправдано поставити питање да ли је он прибегао „модификацији“ својих ставова из чисто интересних разлога и искључиво у јавном простору, док суштински подржава целовитост Србије и сматра албански фактор претњом по стабилност региона?
Или је, можда, у претходном периоду „преломио у глави“ и одлучио да од просрпских пређе на радикалне антисрпске ставове, слично као његов страначки колега и актуелни црногорски министар одбране Предраг Бошковић?
Такође, не треба одбацити ни опцију да је, у скоројевићкој тежњи да на што лакши начин дође до доктората, платио за израду докторске дисертације неком ко очигледно заступа ставове који нису на званичној линији ДПС.
Какав год да је одговор на ова питања, тешко је отети се утиску да је Ђукановић своје најближе окружење саставио предоминантно од политичко-идеолошких конвертита, који су, народски речено, „продали веру за вечеру“ због привилегија које им пружа положај у близини скута црногорског господара, а међу којима је и Вељовић. И управо због тога, не треба искључити могућност да ће, када зграда црногорског режима почне озбиљно да подрхтава и да се урушава, он и њему слични покушати поново да пребегну на неко сигурније место. А судећи према догађајима у Црној Гори, на тај тренутак се неће још дуго чекати.
Извор : Националист
