Имовина коју привремене власти у Приштини покушавају да отму од Србије,а која подразумева сву непокретну имовина која је била уписана на име СФРЈ, а затим и Републике Србије као сукцесора, непроцењива је!

Имовина коју привремене власти у Приштини покушавају да отму од Србије,а која подразумева сву непокретну имовина која је била уписана на име СФРЈ, а затим и Републике Србије као сукцесора, непроцењива је и реч је о земљишту, предузећима, инфраструктури…

 

Земљиште у власништву Републике Србије износи 29 одсто укупног земљишта на КиМ (према подацима Републицког геодетског завода).

Када је о објектима реч ради се о 1.240.992 квадратна метра службених зграда, 145.202 квадратна метра пословних зграда, 24.688 квадратних метара стамбених зграда, 3.973 квадратна метра објеката посебне намене, 753.916 квадратних метара других градевинских објеката, ресторана, одмаралиста, спортских објеката…

Имовина коју приштинске власти покушавају да присвоје су идржавна предузећа и њихова инфраструктура – Железница Србије, Електропривреда (Површински копови, ЈП Термоелектране Обилиц, ЈП Електромрежа Србије, ЈП Електрокосмет, ЈП Зубин Поток), ЈП ПТТ Србија, ЈП Србија шуме, НИС Петрол – Југопетрол, ЈП Аеродром Приштина, ЈП Национални парк Шара.

На списку те имовине су и предузећа са државном уделу попут РМХК Трепча а.д., Ски-центар Брезовица д.о.о., Лола Лесак, Космет превоз. Посредством Фонда федерације за кредитирање недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као и тадашњег институционалног инвестирања у периоду од 1966. до 1990. на подручје Косова и Метохије усмерено је око 4,37 милијарди долара са учешћем Србије у формирању свих средстава око 35,4 одсто или око 1,6 милијарди долара.

Фонд за развој Републике Србије као резултат својих активности од 1990. до 1999. године има удео у власништву 155 предузећа на КиМ. Предузећа из Србије су, осим регулисаног зајма за препород Србије, путем непосредног удруживања усмеравала средства у изградњу и проширење материјалне базе Косова и Метохије, где су најзначајнији носиоци били Застава Крагујевац (фабрика ауто-делова у Пеци и Истоку и амортизера у Приштини), Лола корпорација (погони у Лешку, Зубином Потоку и Штрпцу), Термовент (погони у Липљану и Ораховцу).

Одлуку коју је донела Влада самопрокламованог Косова а којом се покушава отети та имовина потписао је косовски премијер Иса Мустафа.

Директор канцеларије за КиМ Марко Ђурић поручио је данас да ће Влади Србије предложити да на наредној седници поништи противправну одлуку приштинских власти о присвајању имовине Србије, којом они желе да легализују „отимачину“.

Ђурић је навео да је Приштина одлуку о присвајању имовине донела 1. марта, без консултација са представницима Срба, која је, каже, стидљиво објављена пре два дана на сајту косовске владе.

Новости