Загребачки надискуп у време Другог светског рата, кардинал Алојзије Степинац, неће бити канонизован без сагласности Српске православне цркве, порука је државног секретара Свете столице кардинала Пјетра Паролина, пишу загебачки медији, и додаје да та одлука није неочекивана.
Паролин је у интервјуу црквеном гласилу „Глас концила“ рекао да канонизација Степинца мора бити тренутак заједништва за целокупну цркву, и католике и православне.
Kако на православној страни и даље постоји отпор, до даљега, Степинац неће бити проглашен светим, рекао је Паролин.
- Свети Отац жели да канонизација кардинала Степинца буде тренутак заједништва за читаву Цркву, а не разлог сукоба или супротстављања. Сматрам да је у сржи о томе реч. То захтева стрпљивост и од Цркве у Хрватској, која, наравно, с великом зебњом и с великом жељом ишчекује ту канонизацију – рекао је Паролин.
Према његовим речима, тај гест који се посебно тиче једне цркве, треба посматрати у контексту читаве цркве, а папа треба управо да води рачуна о тој општој визији, рекао је Паролин, који је и члан Kонгрегације за наук вере, Kонгрегације за бискупе и Kонгрегације за источне цркве.
Додао је да нема нових детаља “у односу на оно што је већ речено у вези с канонизацијом кардинала Степинца“, у смислу у којем смо то, како је навео, ми објаснили бискупима и у којем су то бискупи објаснили народу.
Загребачки медији пишу да је ово први пут да из Ватикана признају да су разговори хрватских бискупа и српских епископа о Степинцу – пропали.
- Папа је изабрао методологију настојања да се приближе ставови, и кад је реч о питању које раздваја (СПЦ и Kатоличку цркву у Хрватској). Сматрам такође да је таква методологија најисправнија. Познато је папино виђење да је дијалог једини инструмент који омогућава да се превладају разлике и да се помире различити ставови – казао је кардинал Паролин.
Једна фаза тога дијалога је, наводи, остварена и није постигла неки посебан резултат јер се ставови нису приближили.
- Али, верујем да је то пут којим треба ићи с обновљеном вољом. На завршетку сусрета изражена је жеља да се дијалог настави, па се надамо да ће се то остварити и донети плодове – закључио је државни секретар Ватикана.
Медији преносе да у црквеним круговима у Загребу иступ најближег папиног сарадника није дочекан с изненађењем.
На Kаптолу подсећају да је пре готово три године, приликом посета Загребу, кардинал Паролин такође одбио да прецизира кад би Степинац могао бити проглашен за свеца, али је изјавио и да је „кардинал Степинац био бранитељ истине, а то је посведочио не само својим речима и науком, него је за то положио и властити живот“.
Неименовани саговорник са Kаптола за загребачки дневник каже да је жалосно да Ватикан има више разумевања за СПЦ.
- То је став на који смо навикли. Пре пет или шест година бисмо се изненадили, али у међувремену је постало јасно да у Ватикану нема разумевања за Хрвате, као што је било током понтификата Јована Павла Другог – наводи тај извор листа.
Папа Фрањо је као један од главних циљева означио приближавање католичанства и православља, а Степинац представља сметњу на том путу, рекао је саговорник Јутарњег, којег предствљају као свештеника који је добро упућен у односе Хрватске бискупске конференције (ХБK) и Ватикана.
Према његовим речима, нико од хрватских бискупа није срећан због Фрањине политике, па чак ни чланови ХБK, које је именовао садашњи папа.
- Али о томе нико од њих не сме да говори јавно, а и не би имало смисла – рекао је саговорник медија.