Бивши члан Социјалистичке партије Србије и један од ретких политичара у Србији који се опробао у ријалитију, Александар Пожгај, говори за Правду зашто се није кандидовао за председника, ко су фаворити, а ко аутисајдери на изборима и o опасности од могуће дестабилизације земље након изборног процеса.

У јавности се спекулисало да ће те се кандидовати на председничким изборима, зашто до кандидатуре није дошло?

Кандидатура за председника носи за собом изузетно много одговорности, планирања и пре свега финансија. Пут једног политичара, ако мене питате треба да буде постепен. Иако сам имао идеју да се кандидујем, пре свега због подршке коју добијам свакодневно у комуникацији са људима, у консултацији са мојим саборцима, одлучили смо да испратимо ове изборе без кандидатуре, анализиранмо исте и на следећим парламентарним и локалним изборима покушамо да остваримо добар резултат.

Да ли подржавати неког од кандидата на изборима и због чега?

Мислим да у односу на претходне изборе имамо изузетно квалитетне кандидате. Доказане интелектуалце, људе који су дуго у државној администрацији, па чак и нека освежења и изненађења на помолу. Што се подршке тиче, сматрам да је Александар Вучић највећи фаворит за победу. Вук Јеремић и Саша Јанковић су по мени промашили политику коју заступају, док Бели Прелетачевић може да помрси конце свима.

Ко је најозбиљнији Вучићев конкурент у трци за председника?

Војислав Шешељ дефинитивно, по свом интелектуалном капацитету и искуству он је највећи конкурент. Победио је трибунал у Хагу, он је заслужио глас патриота који се не одлуче за Александра Вучића. Шешељеви гласачи су неприметни, јер је код нас и даље врло опасно бити патриота, јер су разноразни квази-борци за људска права, НВО и неолиберална медијска машинерија на челу, убили сваки облик патриотског говора и етаблирају га одмах као фашизам, дискриминацију и слично. Имате пример премијера Александра, који је по вокацији родољуб, ал’ и он мора добро да пази шта изјављује због лупе под којом је константно од стране горе наведеног неолибералног чопора хијена, да се мало метафорички изразим.

Шта мислите о Саши Јанковићу?

Саша Јанковић је човек изгледа бурне прошлости која се заташкава, мислим на неразјашњено убиство цимера и барут на рукама код Саше… Као што сам рекао по претходном питању, ради се о паметном човеку али са погрешном политиком. Кампања са глумцима и познатим личностума мислим да му је тотално погрешна. Копирајући Хилари Клинтон по питању кампање, бојим се да неће наићи на значајну  подршку изван Београда и Твитера. Мислим да је под контролом истих оних који су основали „Отпор“, покренули обојене револуције, којекаква „пролећа“ и донели многим народима несрећу, ратове и сиромаштво. Лепо је то објаснио Малагурски у филмовима „Тежина ланаца“. Све то га сврстава у квази фаворите, а уствари мислим да је аутсајдер. Његова политика је погубна за нашу државу и све њене грађане без обзира на веру и нацију. За њега дефинитивно не треба гласати!

Чији је Вук Јеремић кандидат?

Вук Јеремић је кандидат групе грађана колико знам, али та група грађана је широк појам. Подржан је од изузетно непопуларних политичких партија које му не доносе ништа добро. Чини ми се да има сличне финансијере и менторе као и Саша Јанковић. Сигуран сам и да има подршку од одређених интересних група са Запада. Кампања му је врло лоша што ме изнендађује јер сматрам да је школован и дете црвене буржоазије где је свакако могао да стекне драгоцено искуство у вођењу политике, али за сада то искуство не видим на делу. Мишљења сам да је изузетно драгоцен кадар за нашу политику, али опет понављам – заступа погрешну политику са још лошијом кампањом, за коју имам утисак као да му раде људи који су радили кампању Борису Тадићу, испоставило се врло неуспешно. Један интелектуалац и дипломата је морао то много боље и мислим да ће он то временом схватити.

Да ли верујете у слику коју дају истраживања о Вучићевој непобедивости?

Не верујем у непобедивост, поготово у другом кругу. Сетите се победе Томе Николића на прошлим изборима, када је победио Бориса Тадића, који је себе сматрао недодирљивим. Александар Вучић то зна и зато ће све учинити за победу у другом кругу, уколико дође до другог круга. Опет са друге стране, Сорош и евроатлантисти иду на тактику неколико кандидата и не жале новац. Сматрају да ако сваки кандидат освоји одређени проценат гласова, могу да се надају да ће један од њих проћи у други круг, а да ће му остали дати подршку, али подршка у другом кругу од кандидата који је испао не значи много. Мислим да је занимљивије ко ће бити премијер после победе Александра Вучића на председничким изборима.

Шта мислите о феномену Љубише Прелетавчевића Белог?

Бели је изузетно занимљива појава. На први поглед један шаљивџија и због тог првог погледа он ће добити гласове оних који не гласају, којима политика, избори нису битна ставка и пре свега оних који су незадовољни са свим кандидатима и политиком у Србији генерално. Уколико се Бели анализира детаљније, долазимо до закључка да је његова кампања изузетно добро осмишљена и да има финансијску подршку Сороша и евроатлантских структура у Србији. Самим тиме се може претпоставити коју политику заступа, али то вешто крије. Исмевајући политичаре и њихову политику добија подршку међу младима и етаблира се као „кул лик“ за кога се гласа из ината. Пре него што се његово име заокружи на листићу, предлажем гласачима да добро простудирају из неколико извора, а не само Блиц, Данас, Б92 и Н1, ко је Бели и ко стоји иза њега. Јер ако им се не свиђају кандидати као Саша Јанковић и Вук Јеремић, онда ни Бели није њихова опција.

Да ли прети опасост од избијања сукоба у Србији због председничких избора како се спекулише у појединим медијима? 

То је питање за наше безбедносне агенције пре свега, али где год Сорош и евроатлантисти финансирају кандидате на изборима, та опасност постоји. Погледајте Грузију, Украјину, Сирију, Либију и да не набрајам, или су били избори или су били протести без избора, резултат је био рат или сукоб на улицама минимално. Све их веже једна заједничка ствар, а то су извори финансирања. Уколико Александар Вучић победи у првом кругу онда је тај ризик сведен на минимум. Србију је тренутно лако дестабилзовати и започети сукоб. Надам се да ће будући председника у сарадњи са владом Србије наставити са јачањем Војске и са не наседање на провокације које долазе са свих страна. Када ојачамо војску до неопходног нивоа, ризик за нереде и ратове ће бити минималан.

На који начин сте сада политички активни, да ли сте члан неке странке и да ли ћемо вас ускоро видети на некој политичкој функцији?

Тренутно нисам члан нити једне партије. Бавим се приватним бизнисом и консалтингом у политици тренутно, па могу рећи да сам кроз тај облик деловања политички активан. Да ли ћу бити на некој функцији то тренутно не могу да кажем, али у сваком случају ћу се трудити да се у Србији чује мој глас и глас свих родољуба! Живела Србија!

Извор: Правда