Република Српска Босне и Херцеговине намерава да настави сарадњу са Русијом у условима неправедних западних санкција и неће дозволити да БиХ уведе антируска ограничења. Уочи пута на СПИЕФ (Санкт-Петербуршки међународни економски форум), председник Републике Милорад Додик рекао је за РИА Новости да политичари у Сарајеву ремете изградњу руског гасовода и снабдевју Кијев оружјем преко трећих страна, као и о томе како је то годинама бити под америчким санкцијама.

– Сваке године учествујете на СПИЕФ-у, да ли ћете ићи ове године и о којим питањима планирате да разговарате тамо?

– Да, и ове године учествујем. Морамо наставити да радимо заједно у све тежим околностима. Запад је блокирао финансијски сектор. Веома је тешко сарађивати у таквим условима. Али наша интеракција није изгубљена, заједнички пројекти се настављају и у таквим околностима. Желимо да разумемо и видимо у ком правцу се ситуација развија. И бићемо ту када се та ситуација једном заврши, као доказани пријатељи Русије и у новим економским и другим пројектима који ће бити на дневном реду после стабилизације ситуације.

Желим да одем тамо јер је сада време за то. Ако сада не можемо да се договоримо о многим новим стварима, онда да подржимо напоре Русије да очува своју економију у условима тешких и неправедних санкција.

– Очекујете ли састанке са председником Русије и министром спољних послова, другим члановима руководства земље?

– Наравно, сви ће бити на овом форуму, укључујући и председника Владимира Путина. Веома сам задовољан што сам тамо, верујем да ће бити прилике да се сретнемо.

– Како сада видите перспективу изградње гасовода за гас из Руске Федерације преко Србије до Републике Српске и повећање капацитета постојећег крака на подручју Зворника?

– У Сарајеву су бошњачки политичари – амерички поданици. И раније су се противили било каквој гасификацији овог региона. Укључујући и Републику Српску. Јер се то односи на руски гас. Они желе да Европа и ми овде трошимо њихов гас који је неколико пута скупљи. БиХ тренутно разговара о могућности изградње спојног гасовода са Хрватском за снабдевање гасом примљеним преко Јадранског мора. Немамо ништа против, али не желим да он иде у Републику Српску. Ако они тим гасоводом желе да пређу границу Хрватске и Босне и Херцеговине, онда желимо да положимо гасовод преко границе Србије до Републике Српске. А сада се све своди на то, видећемо. За сада ћемо покушати да повећамо обим постојећег гасовода и развијемо капацитете за ТНГ.

Веома смо захвални Руској Федерацији и председнику Путину за очување пријатељских односа, што се види и по цени гаса. Ми нисмо велики потрошачи (око 50 милиона кубних метара годишње – ред.). Али ми потенцијално можемо постати већи. У садашњим околностима, поставило се питање о коме пре 10 година нико није размишљао. Да смо изградили гасовод (од границе са Србијом – ред.) до Бањалуке у дужини од око 300 километара, колико бисмо само могли да понудимо гаса инвеститорима за изградњу индустрије, сада би била експанзија. Али и то су осујетили политичари у Сарајеву. Али Сарајево, захваљујући нашим добрим односима са Русијом, ужива повлашћену цену за руски гас, а све што раде је усмерено против Руске Федерације? А најбољи свједоци тога су сарадници руске амбасаде у Сарајеву.

– Претходно сте изјавили да ћете у року од 30 дана другом дијелу земље – Муслиманско-хрватској Федерацији БиХ – доставити приједлог за мирну подјелу БиХ, какву реакцију Сарајева очекујете?

– Предлог ћемо заиста доставити до краја јуна. Заснован је на Уставу БиХ, према којем је Република Српска – део БиХ, а ми смо унели своју територију и овлашћења у заједницу – Босну и Херцеговину. Али странци су својом интервенцијом покушали да нас потчине, да нас поставе на нижи ниво у БиХ, негирајући да смо потписници Дејтонског споразума. Ми ћемо им доставити извјештај гдје је прекршен Дејтонски споразум и предложићемо споразум о разграничењу.

Сигуран сам да то треба да се одвија искључиво мирно. Стога су аутори Дејтонског споразума, упркос концепту који су тада замислили, повукли границу између два ентитета, рачунајући да то у будућности не би требало да постане предмет спора. И та граница између Републике Српске и Федерације БиХ је жива, у административном и сваком другом смислу, територија РС БиХ је позната.

Мислим да ће то бити дуг процес. Американци тврде да је то немогуће, што је изазвало еуфорију на другој страни. То није тачно – ми имамо овлашћења да покренемо тај процес, баш као и Федерација БиХ. Вероватно ће они одбити наш предлог, али ми ћемо га понављати. Сигуран сам да ће једног дана морати да седну са нама и разговарају.

Важно је да, упркос њиховом тумачењу, споразум сматра РС страном која је потписала Дејтонски споразум и може преговарати о другим форматима. Американци и Запад су интервенисали тамо где нису смели и у пракси су изменили Дејтонски споразум до непрепознатљивости. Најновији приједлог ЕУ каже да ћемо, ако желимо да наставимо пут ка чланству у Унији, морати да напустимо систем гласања на нивоу БиХ који нас штити, „ентитетско“ гласање (свака одлука у Парламентарној скупштини БиХ мора бити подржана од најмање трећине посланика сваког ентитета, што фактички даје право вета – ред.).

– Министар безбедности Ненад Нешић и други политичари из Републике Српске кажу да Федерација БиХ испоручује оружје у Украјину преко трећих страна, имате ли такве информације?

– Да, то је тачно. Можемо да видимо шта где иде и да то пратимо. Највећи купци у последње време су земље НАТО-а, као и земље из арапског света. Сазнали смо да Шпанија препродаје. Али они то никада не раде из прве руке – из БиХ, на пример, у Швајцарску, а одатле – у Украјину. Не, они организују три или четири препродаје.

Те фабрике у Федерацији БиХ контролише НАТО. Недавно је Влада Федерације БиХ, њихов власник, пристала да се међу власнике уврсте и амерички фондови. То указује да они желе да то развијају и јачају. Ми овде не можемо много да урадимо, само да добијамо информације и спречимо директне испоруке Украјини, што и чинимо.

– Годинама сте под америчким санкцијама, против вас се води судски процес у Сарајеву. Сигурно је после иницијативе о мирној подјели БиХ притисак на Вас лично појачан?

– Морам да захвалим Руској Федерацији на чврстом и доследном понашању у Савету безбедности и на Генералној скупштини УН (када је гласала против резолуције о „геноциду у Сребреници” – ред.). То не смемо да заборавимо, цео српски народ, Република Српска и ја лично то памтимо. У исто време, никако не могу да будем захвалан Американцима који не желе ни да чују шта ми мислимо, већ покушавају да одлучују. То је срж проблема – они не разговарају са нама, али доносе одлуке о нама.

Свакодневно се врши притисак на нас да деблокирамо санкције против Руске Федерације. Било је неколико неодговорних бошњачких представника који су једнострано, без координације на нивоу БиХ, дали сагласност на мултилатералном нивоу. Али на нивоу државе БиХ не постоји ниједна одлука о увођењу санкција, односно санкције Русији нису званично уведене. Најбоља потврда за то је мој недавни сусрет са високим европским представницима који су рекли: када ћете увести санкције Русији? То значи да нема санкција и тако ћемо и наставити, иако је то веома тешка позиција.

Видим да су љути. Не успева им код нас, не успева у Гази, не успева у Украјини. Запад је под тензијом, чекају их избори, логика им говори да треба што више да закомпликују проблеме у свету да би их онда тобож „решавали“.

Забринут сам како ће се ситуација са стране Запада развијати до краја године. Почели су разговором о потреби прикупљања хуманитарне помоћи за Украјину, а сада доносе одлуку да се пребачено оружје може користити за гађање циљева на територији Руске Федерације. Русија има своју политику, јасно је изражена и потпуно логична. Прво питање: те ракете не може да лансира украјинска војска, они нису обучене да њима управљају. Да би то урадили, тамо морају стићи Французи или Немци. Поставља се питање: како Русија треба да гледа на то? Сигуран сам да Руска Федерација има стабилан одбрамбени систем и да ниједан од тих пројектила неће проћи. Али то показује да је Запад буквално побеснео. На нас, на Србију, председника Александра Вучића и мене гледају само по принципу „ако ниси са Западом, онда си против Запада“. Не дозвољавају да будемо неутрални, а још мање – на страни Русије.

Индивидуалне санкције стварају проблеме, али од њих има и користи. Незгодно је када вам затварају рачуне, прете вам и захтевају да вам земље ЕУ уведу санкције. До сада им се придружила само Велика Британија, а остали нису, због наших пријатеља у ЕУ. Али током ове две-три године под санкцијама, схватио сам да у томе има и предности. Посебно што су у тим санкцијама написали да грађани САД не могу да имају са мном политичке,  пословне и друге односе.

На одређеном политичком нивоу то не функционише – док сам био члан Предсједништва БиХ, сваки гостујући представник САД је тражио састанак са мном. Сада када је Жељка Цвијановић, која је такође под санкцијама, постала члан Председништва (помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмс – ред.) О’Брајен је тражио састанак са њом. Мој приступ је следећи: ако сте написали шта је забрањено, онда нема потребе да се састајем са вама. И сад ми је пријатно јер не морам да их гледам и то је то. Сва моја комуникација са њима се свела на медије.

Поносан сам што је политичка структура РС одлучила да нећемо сарађивати са америчким амбасадором у БиХ (Мајклом Марфијем – ред.), јер је он зло за односе унутар БиХ. Морам да вам кажем да се та одлука поштује, што је било немогуће пре пет до десет година. Када он дође у Републику Српску, више се као приватно лице састаје са маргиналним политичким личностима, јер је толико непопуларан код нас да крије сусрете чак и са опозицијом.

[РИА]